Срби спортског духа
Успостављање првих спортских дисциплина у Србији датира још од почетка 19. века, када је, 1808. године, у програм Велике школе укључено и учење једне европске витешке борилачке вештине ‒ мачевања
Неговање борилачких вештина било је увелико присутно у ʼтурскојʼ Србији ‒ поред народних игара (као што су бацање камена с рамена, повлачење конопца и тзв. клис), постојало је и велико интересовање за рвачка надметања. Народ је пеливанску вештину познавао у форми која је постојала у отоманској традицији, објашњава Мирјана Прошић Дворнић, етнолог.
У складу са политичком и духовном климом 19. века у којој је Србија настајала, заинтересованост за борилачке вештине била је сасвим разумљива. Мачевање се предавало у оквиру посебног предмета у Артиљеријској школи основаној 1850. године. Прво мачевалачко друштво „Српски мач" основано је 1897. године.
У тесној вези са постојећим националним циљевима, готово у исто време развија се и стрељаштво. Прво београдско стрелиште отворено је у Топчидеру, 1851. године.
У првим деценијама 20. века настају први фудбалски клубови ‒ Соко, Српски мач, БСК и Велика Србија, која је периоду између два рата носила назив Југославија.
У време турске доминације, добре коње могли су да држе само угледни људи, и то уз поседовање берата (царског декрета) који им је ту привилегију потврђивао. Кнез Милош је био заслужан за развој коњарства у то време, само за потребе у привреди и саобраћају.
Развој коњичког спорта у Србији покренуо је кнез Михаило Обреновић ‒ и сам одличан јахач и љубитељ тркачких коња. Од шездесетих година 19. века па до кнежеве смрти, организовано је популарно Тркалиште, које се налазило на месту где су данас технички факултети, Универзитетска библиотека и Архив Србије. У то време није било професионалних џокеја већ су учеснике тражили међу официрима, грађанима и сељацима.
У знак признања за допринос у развоју коњичког спорта, прва таква организација (основана тек 1890. године) названа је Коло јахача „Кнез Михаило".
Почетком 20. века хиподром је премештен, и на том месту налази се и дан-данас.
Кнез Михаило био је такође покровитељ „гимнастике и борења". Прво такво спортско друштво основано је 1857. године. Нешто касније та дисциплина уведена је и у школе као обавезан предмет.
Идеје чешког „Сокола" подстакле су развој гимнастике, атлетике (и спорта уопште) у Београду, па тада настају и прва гимнастичарска друштва код нас. У главном граду су се појавили и елитни рекреативни спортови који нису били повезани са борилачким вештинама и борбеном готовошћу. Жене су почеле да се баве јахањем и гимнастиком.
Почетком 20. века Мага Магазиновић је популарисала гимнастику засновану на принципима идеологије коју је у Србији заступала играчица Исидора Данкан. Представници виших друштвених слојева неговали су у првим деценијама 20. века и бициклизам, тенис, клизање и пливање. Све у свему, спортски дух код Срба одржао се до данас, што потврђују и наши спортисти на овогодишњој Олипијади у Рију.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар