„Магична кутија”‒ излог за библиотечку грађу

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” увек је међу првима уводила иновације у рад, користећи нове информационе и комуникационе технологије. Деведесет година након отварања нове зграде Библиотеке, корисницима је на располагању „Меџик бокс”, изложбена витрина, јединствена у региону, и први дигитални лисни каталог у Србији.

„Магична кутија”‒ излог за библиотечку грађу „Магична кутија”‒ излог за библиотечку грађу

„Библиотека је увек, у складу са могућностима, настојала да прати светске трендове развоја технологија и унесе корисне иновације у пружање библиотечких услуга. Све је почело са првом библиотечком интернет презентацијом.

Данас је корисницима Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" на располагању „Меџик бокс" изложбена витрина, јединствена у региону, и први дигитални лисни каталог у Србији", рекао је др Адам Софронијевић, заменик управника Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић".

У новије време, средства за примену иновација у коришћењу нових технологија готово искључиво су доступна путем пројектног финансирања, и то преко фондова Европске уније и пројеката министарства Владе Републике Србије.

По обиму добијених средстава и оствареним резултатима издвајају се два Темпус и два ЦИП пројекта Европске комисије и неколико пројеката Министарства културе и информисања Владе Републике Србије којима су остварена значајна унапређења у области изградње потребне инфраструктуре и пружања библиотечких услуга.

Према речима др Софронијевића, корисници су имали највише позитивних реакција на резултате недавно завршеног ЦИП пројекта „Еуропеана њуспејперс" којим је омогућена претрага корпуса новинских текстова историјске српске штампе на адреси http://www.unilib.rs/istorijske-novine/pretraga.

Дигитална библиотека

Захваљујући пројектима и редовним активностима, библиотека поседује врхунску опрему, неопходну за дигитално пословање.

„Дигитализација библиотечке грађе започиње у ʼпогону за дигитализацијуʼ са више специјализованих скенера ‒ од скенера најновије генерације са робот руком, који омогућава масовну дигитализацију штампане грађе, преко неколико документ-скенера који омогућавају брзо и ефикасно скенирање појединачних докумената, укључујући картице лисног каталога, до скенера општег типа и намена и фото-апарата.

На располагању нам је професионални софтвер за дуготраjно чување дигиталних докумената „дерфор", чијом набавком су постављене инфраструктурне основе за унапређења у многобројним сегментима пословања библиотеке.

Ускоро ће бити могући дигитална међубиблиотечка позајмица, дигитализације на захтев и контрола приступа дигиталној грађи, као и централизовано управљање дигиталним правима у оквиру библиотечког фонда".

Од прошле недеље, када је обележена деведесетогодишњица отварања нове зграде Библиотеке, корисницима је на располагању и Меџик бокс, специјална изложбена витрина за библиотечку грађу.

Ова технологија омогућава истовремени физички приказ објекта и његове дигиталне копије (презентација се налази на веб-адреси http://arhiva.unilib.rs/unilib/o_nama/izlozbe/digitalna-cirilica/magic-box.php).

Ново знање кроз нове међународне истраживачке пројекте

У раду са дигиталним документима важна су истраживања и стални развој. Као резултат напора који су систематски улагани претходних година, библиотека је добила позив и постала придружени партнер великог „Хорајзон 2020 РИД (READ)" пројекта Европске комисије, чија тема је истраживање области аутоматског препознавања руком писаног текста.

„Захваљујући приступу најновијим технологијама и сарадњи у истраживању и развоју са водећим европским стручњацима, доступним захваљујући учешћу у овом пројекту, као и средствима које је пројектним финансирањем издвојило Министарство културе и информисања Владе Републике Србије, у наредном периоду биће освојена технологија аутоматског препознавања руком писаних ћириличних текстова у оквиру вредне и важне колекције историјских докумената, који садрже више од 3.000 страна рукописних уџбеника Универзитета у Београду из 19. века.

На овај начин, ћирилица као специфична вредност нашег културног наслеђа укључује се од самог почетка и равноправно у европске токове истраживања нових технологија у области дигиталних хуманистичких наука, што би требало да гарантује већу доступност и употребљивост ових технологија и на нашим просторима и могућност технолошки неспутаног развоја националног и културног идентитета нашег народа", закључио је др Адам Софронијевић.

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 28. април 2024.
° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво