Папагаји, ћудљиве причалице

Иако за папагаје често кажемо да су животиње које умеју да говоре, прецизније је рећи да они опонашају говор, односно звукове из природе. То им полази за руком због изражене способности адаптације на нова окружења. До сад је откривено нешто мање од 400 врста папагаја, а научници све више изучавају механизме којима папагаји усвајају речи и начин на који их репродукују.

Када дође у нову средину папагај прво ћути, а када се мало ослободи испушта гласове који су му урођени, као што је њихово карактеристично крештање. Када почне да опонаша људске гласове, најпре су то речи које чује сваки дан - добар дан, добро вече и слично. Међутим, ту долази до занимљиве појаве - у почетку у новој средини папагаји су тихи и једно време ће проћи док ова животиња не схвати да је у окружењу у коме му не прети никаква опасност, те да је прихваћен као члан породице. То је једна врста социјализације.

Глас без гласних жица

Птице немају гласне жице, али ипак изузетно прецизно опонашају звукове, што је нарочито случај са папагајима врсте жако и амазон. Одговор на питање како папагаји тако добро успевају да репродукују речи дуго је био непознат. „Они на рачвању трахеје, односно душника, према плућним крилима имају један орган који се зове сиринкс, то је као бубањ који резонира и услед те услед резонанције он производи звуке", каже ветеринар Јожеф Езвеђ из Београдског зоолошког врта.

Научници који су изучавали ту појаву кажу да је познато да папагаји најчешће опонашају звукове који се често јављају у њиховом новом окружењу, попут поздрава и имена укућана, али да је занимљиво да се може уочити и да они савршено имитирају неке необичне звукове - звук моторне тестере, звиждуке, мелодије телефона, карактеристичне поздраве или надимке укућана. „Важно је знати да је то опонашање звукова, а не прави говор", каже ветеринар Езвеђ објашњавајући да се термин говор и причање у овом случају користе условно.

Пријатна социјализација

Када се одомаће као безусловно прихваћени чланови породице, папагаји постају све опуштенији и уче велики број речи. Када папагај дође у ново окружење у почетку неће да прича јер је за њих свака промена средине у којој живи својеврстан стрес, али од кључног значаја је атмосфера у дому. Ако у тим тренуцима не види своје домаћине и ако они не комуницирају с љубављу са њим, теже ће и да проговори. Он најпре чека реакције својих домаћина на његово присуство и од тога зависи како ће се „понашати". Када се осећају вољенима и прихваћенима, постају љубазни према својим домаћинима и могу усвојити велики број речи.

Интелигенција и комуникација

„Сиви жакои, на пример, којима је постојбина Африка, имају невероватан ниво интелигенције, чак на нивоу петогодишњег детета", објашњава Јожеф Езвеђ из Бео зоо врта. Такође, ветеринар сматра да су папагаји „позитивци" и да најчешће користе речи са позитивном конотацијом, као што су поздрави, а да је предрасуда да папагаји најпре усвоје ружне речи и псовке.

Људи не би требало да их уче погрдним речима, јер то није ни тако интересантно ни тако духовито, сматра ветеринар упућујући на то да папагаји могу да се науче да кажу велики број лепих речи. Врста жако може да усвоји чак 800 речи, а врло успешно прави и кратке смислене конструкције. Сматра и да они осећају када ваздух „ври" око њих, када се у кући људи свађају, и то негативно утиче и на његово „расположење".

Када је лепо прихваћен, биће изузетно пријатан према члановима породице, лепо ће их поздрављати, на пример. Такође, занимљиво је да ако папагај зна да каже добро вече или добар дан, никада неће побркати када користи те речи.

Највероватније је да папагаји разумеју како се према њима опходите. Најбоље усвајају речи када их укућани хране и притом причају са њима и сталожено понављају речи које желе да њихов љубимац прихвати.

Стручњаци сматрају да, ако разумемо да је живот захтев за сталним прилагођавањем, онда можемо да разумемо да су процеси комуницирања и адаптације императив за преживљавање како код птица тако и код нас.