Престони крст из Јерусалима
Из Свете земље, са хаџијских путовања, доношени су дрвени крстови са седефним или коштаним плочицама, на којима су гравиране сцене и орнаменти. Такав један крст из Јерусалима, рађен од тисовине и дрвета крушке припада фонду Народног музеја у Београду.
Престони крстови углавном су рађени од дрвета, у дуборезу, понекад са бочним додацима, богато украшеним металним оковима.
Поред оваквих крстова, из Свете земље, са хаџијских путовања, доношени су дрвени крстови са седефним или коштаним плочицама, на којима су гравиране сцене и орнаменти.
Хаџије су их добијале као поклоне, па су због своје провенијенције поклањани манастирима и црквама, у којима су посебно коришћени и чувани. Такав један престони крст из Јерусалима, рађен од тисовине и дрвета крушке, откупљен је давне 1888. године и припада фонду Народног музеја у Београду.
На седефним плочицама овог престоног крста делимично су очуване изгравиране сцене Распећа и Васкрсења. Од сцене Распећа остали су натписи, плочице са приказом раширених руку, као и оне са угравираним цртежом кратке перизоме и повијених ногу, стопала спојених и прикованих за крст са два клина. Овакав начин приказивања је у традицији византијске иконографије.
У подножју крста представљена је Богородица са круном, забринутог лица, прекрштених руку, којима држи књигу или савијено платно. На постољу је сачувана сцена Васкрсења: Христ лебди изнад отвореног саркофага, десном руком благосиља, а у левој држи заставицу са крстом.
На основу стилских особености, престони крст из Јерусалима припадао би периоду између 18. и 19. века.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар