Уметност је интрига

Феномен наивне уметности већ деценијама заокупља људе у свету, а српској наивној уметности изразиту пажњу посвећивали су и интелектуалци какви су били Војислав Ђурић и Дејан Медаковић. Чак је и Добрица Ерић, песник српског села, испевао оду сликарству наиве.

Данас смо сасвим сигурни да наивна уметност не може да се посматра у контексту аматеризма и дилетантизма. Улога Ота Бихаљи Мерина била је одлучујућа да се уметност наиваца препозна на одговарајући начин на простору бивше Југославије, па тиме и у Србији, и да се свету представи као аутентично стваралаштво са властитим вредностима и естетичким значајем. Почеци српске наивне уметности сежу још у тридесете године прошлог века, а свој успон наивна уметност доживљава од шездесетих година, да би већ седамдесетих прешла границе Србије и доживела потврду своје аутентичне вредности у великим културним центрима Европе.

Највећа институција наиве на Балкану

Музеј наивне и маргиналне уметности у Јагодини највећа je институција наиве на Балкану, која већ деценијама баштини дела класика српске наивне уметности, а потом и радове ништа мање значајних, савремених стваралаца.

Дела наивних уметника који стварају под својеврсним окриљем Музеја у Јагодини вредна су и за сваког етнолога-истраживача. На њима су овековечени стари српски
обичаји, светковине, сабори, начин рада у пољу, организација домаћинства, породични и међуљудски односи. Ови самоуки визионари сачували су на својим платнима слику тежачког живота, али и живота испуњеног људском топлином, љубављу и радошћу живљења, као и идиличну слику Србије какву они, а и сви ми желимо. Многи од њих више не живе и не стварају у селима, те се према томе мењају и теме и мотиви на њиховим платнима. Ипак, оригиналност и искреност њиховог стваралаштва, које је настајало ван канона историје уметности, дуго већ није на маргинама ликовног живота. Српска наивна уметност одавно је прешла границу анонимности, потврдила се у свету и заслужила место на листи нематеријалне баштине Србије.