Теретана за ваздухопловство

Колико је, поред знања, важно и стицање вештина показује Лабораторија за ваздушни саобраћај на Саобраћајном факултету у Београду. У „теретани за ваздухопловство“, како су је назвали студенти на Одсеку за ваздушни саобраћај и транспорт, развијају се вештине будући инжењери ваздушног саобраћаја развијају вештине пилота и контролора лета.

У овој необичној лабораторији постоје четири симулатора лета: три за авион и један за хеликоптер. То су уређаји који верно опонашају услове правог летења - приказују како ваздухоплов реагује на примену контрола за управљање, ефекте других система и реалне догађаје у ваздушном саобраћају. Симулатори су јединствени и по томе што су прављени потпуно ручно.

Идејни творац ове лабораторије проф. др Петар Миросављевић истиче да је за будуће инжењере ваздушног саобраћаја важно да се упознају са средствима која ће им користити у раду, да развијају осећаје и учествују у саобраћају. Студенти уче да се суочавају са проблемима и сами доносе одлуке да би сутрадан као инжењери могли да креирају одржив развој ваздушног саобраћаја: безбедно, економично и еколошки прихватљиво. Помоћу овог система симулатора лета то је и могуће, јер се умрежавањем образује систем ваздушни простор - контрола летења - радар, па се боље разуме ваздушни саобраћај , а тиме подижу и фактори безбедности.

Круну знања и вештина у техникама лета на основним студијама представља извођење лета између два велика међународна аеродрома, по свим прописима инструменталног летења. Лабораторија има посебан значај на мастер и докторским студијама.

Тада се користи за симулационе вежбе великих ваздухопловних катастрофа и њихових реконструкција, као и за проналажење начина како су могле да се избегну. Проф. Миросављевић сматра да је кључни моменат - највиши ниво учења када студенти доживе најкритичнију ситуацију која се у стварности десила и схвате шта је могло да се уради да до несреће не дође. 

Тако је Ања Крнета, први женски војни пилот хеликоптера у Србији, на мастер студијама на Саобраћајном факултету радила реконструкцију удеса хеликоптера Сикорски С-76, који се догодио 2005. године у Мексичком заливу.

Посада током лета није приметила да је хеликоптер дуже време био у понирању, те су се срушили у море. Дакле, узрок несреће била је људска грешка, а симулатором је показано како су могли да је избегну.

У Лабораторији за ваздушни саобраћај често гостују професионални пилоти и контролори летења цивилног ваздухопловства који врше евалуацију оваквих вежби. Пошто се све дешава у учионици, кабина симулатора авиона и контролни екран торња удаљени су само неколико корака.

Професионални контролори напомињу да су први пут могли да виде како функционише систем контролор-пилот, тј. да виде на који начин и којом брзином ће пилот одреаговати на њихову наредбу.

Знање о саобраћају најбоље се стиче кроз сопствени доживљај и искуство. Због тога је важно да будући авио-инжењери уче на туђим грешкама, да се поистовете са пилотима и контролорима лета, како би једног дана радили на побољшавању ваздухопловних прописа и мењању процедура летења.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 24. април 2026.
17° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом