Завидљиви композитори

Неки у таквим ситуацијама чак разрогаче очи, стисну усне. Када завидник одлучи да речима изрази своје осећање, тада - суочен са туђим успехом - омаловажава тај успех, али често и саму личност.

Песник Јован Дучић сматрао је да је завист урођена човекова особина, те да је само питање како је одређана особа обуздава, скрива, тачније - показује.

Уопште није важно да ли завидник познаје особу којој завиди! Ни време није битан чинилац. Могуће је завидети и особама које су живеле неколико стотина година раније!

Познато је да су музичари посебно завидљиви, вероватно зато што имају изражену таштину и жељу за признањима у јавности.

На сам помен имена Ђоакина Росинија, Лудвиг ван Бетовен добио би напад беса, посебно уколико би му неко поменуо оперу „Севиљски берберин".

"Мој кувар би боље компоновао!"

Антипатије су биле обостране. Росини је Бетовенову музику сматрао неприродном. Георг Фридрих Хендл истицао је у више наврата да би његов кувар (у кога је по свој прилици имао велико поверење) писао бољу музику од Кристофа Вилибалда Глука. Француски композитор Морис Равел тврдио је да је Јоханес Брамс написао Други концерт за клавир и оркестар не за клавир, већ против клавира!

С друге стране, Игор Стравински истицао је да Равел пише као „швајцарски сат " (тобоже хвалећи га). Николај Римски Корсаков није имао речи хвале ни за кога. Свима је персирао, па и најближим колегама и пријатељима.

Венецијански композитор Бенедето Марчело завидео је свом суграђанину Антонију Вивалдију. Када је 1720. године у Венецији објављен памфлет (наравно, непотисан) у коме се најгорим речима говори о оперско-концертним приликама везаним за деловање свештеника - композитора Вивалдија, одмах су препознали дело Марчела. Замерао је Вивалдију све - од тога што не држи мисе (Вивалди је патио од астме и није могао да дође до даха), до тога што се заљубљивао у своје ученице.

Премда их је делила значајна временска удаљеност, Вивалдија "није могао да смисли" ни Стравински, коме је иначе мало ко био по укусу. Говорио је да „црвени свештеник" (како су звали Вивалдија) није написао неколико стотина концерата, већ само један који је варирао више пута!

 "Оговарам Дебисија по целом Паризу!"

Петар Иљич Чајковски тврдио је да може да заспи чим зачује прве тактове музике Рихарда Вагнера, док је за Брамса написао: „Раздражује ме његова надобудна осредњост коју сви препознају као генијалност!"

Јоханес Брамс био је познат као свађалица и особа која "никоме не остаје дужна". Када је на концерту у Хамбургу чуо Пету симфонију Чајковског, позвао је на ручак композитора да би му "у лице сасуо" низ увреда! Највише је ипак мрзео Антона Брукнера - писао је да болује од „симфонијске болести" и да су његова дела заснована на блефу, који ће за неколико година бити раскринкан.

Клод Дебиси није ценио такорећи ни једног јединог композитора изузев Јохана Себастијана Баха и Ерика Сатија. Осветио му се Камиј Сенс-Санс, композитор „Карневала животиња". Када су га питали шта ради, Сен-Санс, познат као пијаниста, оргуљаш и научник, одговорио је уз враголаст осмех: „Шта радим? Оговарам Дебисија по целом Паризу!"