Није волео дисциплину и немаштовити школски систем – Алберт Ајнштајн

Немачки физичар, теоретичар, добитник Нобелове награде и најистакнутији зачетник новог доба у физици рођен је 14. марта 1879. у Улму, у породици немачког Јевреја, иначе трговца хемикалијама и електротехничким материјалом.

Занимљиво је да до своје треће године мали Алберт није проговорио. Ипак, интересовао га је свет науке, показало се да бриљантно разуме компликоване математичке концепте. Са само дванаест година изучавао је геометрију и сам себе подучавао.

Формално школовање започиње у Минхену а са петнаест година одлази у Швајцарску, где студира математику и физику на Високој техничкој школи у Цириху.

У школском систему није могао да поднесе немаштовити приступ, подвргавање ученика дисциплини и тадашње методе учења, па је често изостајао са наставе, а професори нису имали посебно лепо мишљење о њему. Време је проводио учећи физику самостално и свирајући виолину. Ипак, положио је све испите и дипломирао 1900. године.

Одрицање од немачког држављанства и одлазак у Америку

До првих великих открића дошао је радећи у Патентном заводу, у Берну (1902 - 1909). Истакао се откривањем низа основних закона природе - брзине светлости као максималне брзине, дилатације времена и нове интерпретације дилатације дужина, затим еквивалентности масе и енергије, корпускуларне природе светлости и принципа еквиваленције, као и основе опште теорије релативитета.

У Цириху се у то доба жени математичарком из Новог Сада Милевом Марић, с којом је студирао на Високој Техничкој школи. У браку који се завршио разводом, рођена су два сина.

Пошто је 1905. године примио докторат Циришког универзитета за теоретску дисертацију о димензији молекула, четири године потом постаје ванредни професор теоријске физике на Универзитету у Цириху и редовни професор на Високој Техничкој школи.

У Прагу и Берлину ради на теорији гравитације, која је садржана у општој теорији релативитета. Доласком Хитлера на власт 1933. године, Ајнштајну су одузете све функције и конфискована му је имовина. Као знак протеста научник се одриче немачког држављанства и одлази у Сједињене Америчке Државе где до краја живота ради у Институту за виша научна истраживања (Institute for Advanced Study) у Принстону.

Преминуо је 18. априла 1955. године у 76-ој години живота у Принстону, а комплетна колекција Ајнштајнових дела објављена је почетком 1987. године.

Теорија релативитета

Најпознатије дело Алберта Ајнштајна "теорија релативитета" није само темељни оквир за развој теоријске физике већ улази и у филозофске концепције о простору и времену.

Ајнштајн је физици дао и друге веома значајне доприносе - 1905. године увео је хипотезу о квантима светлости или фотонима, тј. претпоставку да се светлост може схватити и корпускуларно, као рој честица.

Године 1917. извео је прве квантне законе за материју, а врло важан је и његов рад на пољу индукованог зрачења, који је постао теоретска основа за ласере. Аутор је релевантних студија о Брауновом гибању, квантној статистици за бозоне, а поставио је и закон по коме се рачуна топлотни капацитет кристала. За радове на пољу квантне теорије додељена му је Нобелова награда 1921. године.