„Нишвил“, вече друго

Вече је почело наступом трија израелског гитаристе и композитора Ашафа Кехатија. Потом су на сцену изашли музичaри фламенко и латин-фјужн бенда „Мангларес“ из Мексика, преноси Танјуг.

Оригинални џез звук приредио је „Бриселски џез оркестар“ који је представио нови мултимедијални пројекат "Graphicology" - „визелну џез партитуру“ коју заједно са њима потписује и познати белгијски стрип аутор Филип Паке.

Пројекат је спој графичке новеле и музике за џез биг бенд.

Овај белгијски оркестар прошлогодишњи је добитник „Оскара“ за музику за филм Уметник, а био је и номинован за две Греми награде.

Влатко Стефановски и Мирослав Тадић доказали су вечерас тезу која се ових дана често чула - џез се непрестано шири и све може бити џез.

Музика само заснована на народним мотивима у изванредној оригиналној обради двојице уметника готово да није сугерисала ни асоцијацију на етно музику.

Изузетак су биле две последње нумере – Јовано и Калајџиско оро.

Добро позната овдашњој публици, холандска саксофонисткиња Кенди Далфер изашла је на сцену око поноћи, са готово истим одушевљењем које је њен наступ изазвао код публике.

Са својим бендом извела је песме са новог албума које је окарактерисала као микс џеза и денс музике.

Затварање друге фестивалске вечери припало је џез-латин бенду Владе Маричића, а специјални гост састава је кубанска певачица Нидиа Моја.

Пијаниста и композитор Влада Маричић познат је домаћој публици по композицијама које представљају спој џез, латин и фанк музике са елементима балканске музике.

Једна од његових најпознатијих композиција је Болеро Неготино, која се већ седам година емитује сваког дана на програмима РТС-а као подлога за најавну шпицу.

Публика је била далеко бројнија него претходног дана.