Песма која је Елвиса учинила краљем

Давне 1954. године, 5. јула млади Елвис Присли ушао је у студиo Сема Филипса у Мемфису и снимио свој први сингл, рокабили верзију блуз песме из 1946. године That's All Right.

Овом песмом, Елвис је, пише Би-Би-Си, „ухватио муњу у боцу“. Нумера је постала химна рокенрола и калуп за сваку другу песму. Иако су пре ове песме постојали и ритам и блуз, и џамп блуз, урбан свинг, Ајк Тарнер, па чак и Били Хејли, Thats's All Right је повукла линију и њено објављивање постало је једна од музичких прекретница 20. века.

Песма траје минут и 57 секунди и прича се да је, после снимања, басиста Бил Блек рекао: „Проклетство. Однесите ово на радио и истераће нас из града.“

Као и смрти Кенедија, Мерилин Монро, Џона Ленона или Курта Кобејна и Елвисова смрт (16. август 1977. године) урезана је у свест светске популације, било да су људи његови поштоваоци или не.

Многи још могу да се сете где су били у тренутку када су сазнали да је Елвис мртав. Више од две деценије након рођења рокенрола 1956. године, краљ је био прожимајућа нит америчког живота.

Био је предмет жеље и обожавања целог света, искра која је изазвала музичку, културну, друштвену, сексуалну, социално-економску револуцију. А живот без Елвиса Прислија одједном је био незамислив.

Једно истраживање из 2004. године показало је да је смрт чувеног кантаутора и данас један од емотивнијих тренутака у животу Британаца, уз пад Берлинског зида, шетњу по Месецу или нападе на САД.

Био је поп икона и док је био жив, а после смрти готово да је претворен у верску икону. Више од три и по деценије га нема, али је данас модерни мученик коме су главе дошли дрога, ТВ и секс и који и даље има генерације следбеника и опсесивних интерпретатора.

Не само да је Присли најдуговечнија америчка икона послератног периода, већ је и поп божанство. Био је ту пре свих, пре „Битлса“, „Стонса“, „Пистолса“ и „Нирване“.

А на почетку свега је била Thats's All Right.

„Први пут када сам је чуо, мислио сам да ме је ударио камион препун среће“, рекао је једном приликом режисер Дејвид Линч.