„Следећи пут када дотакнеш дно“ – представа која брише границу између филма и театра стигла пред београдску публику

Представа Следећи пут када дотакнеш дно, инспирисана истоименим француским романом Панајотиса Паскоа, савремена је прича о односу оца и сина.

Аутофикцијски текст кроз имагинарни разговор сина кога тумачи Миодраг Драгићевић и оца у улози Миодрага Крстовића пробија границе класичног позоришта. Емоција ипак остаје иста.

„Ако желим да то буде истина на сцени и да то буде онако сирова нека емоција и нешто с чиме ће људи да се поистовете и да верују томе што ја радим, просто да не буде глума – зезнули су нас са именом професије. Мислим, све је само није глума, јер кад глумиш, онда то није добро, онда се то види и просто лажно је. Тако да увек је исто. Ја се увек дајем, било да је ова форма или друга форма. Исти је ниво ангажмана с моје стране“, објашњава глумац Миодраг Драгичевић.

Представа у драматизацији Пола Паскоа прошле године имала је премијеру у Паризу. Пред домаћом публиком је форма на граници жанрова, али и медија. Идеја је истражити како се потиснута осећања могу поставити кроз преплитање монолошке и дијалошке форме.

„Прича о једном сину који је живео у сенци свог оца који покушава с њим да се суочи, а и даље што више одраста, све више схвата да заправо личи на свог оца и да и сам није у стању да искаже неке емоције“, истакла је редитељка представе Наташа Радуловић.

Филмски сегменти унутар представе Следећи пут када дотакнеш дно, које потписује Никола Полић отварају питање граница савременог театра и могућности да се катарза оствари у простору између позоришне и филмске уметности.