Бура због повратка Русије на Бијенале у Венецији – судар културе и геополитике
На овогодишњој 61. Међународној изложби уметности, Русија би први пут од 2019. могла поново да има свој национални павиљон. Та најава изазвала је снажне политичке и дипломатске реакције не само у Италији већ и широм Европе. Украјински председник Зеленски сматра да Москва користи велике културне и спортске догађаје као инструмент политичког утицаја. Према његовим речима, такве манифестације служе Русији да покаже како није међународно изолована и да ојача своју глобалну позицију.
Став Кијева подржало је још 21 европско државно представништво које је потписало писмо упућено председнику Бијенала, Пијетранђелу Бутафуоко, са захтевом да се руско учешће преиспита и евентуално повуче.
Оштро је реаговала и Европска комисија. Брисел је упозорио да култура мора да промовише демократске вредности и слободу изражавања, а не да буде платформа за политичку пропаганду.
Портпарол Комисије Томас Реније навео је да би Фондација Бијенала могла да изгуби европски грант од два милиона евра за период од три године, намењен пројектима из области филма, нових технологија и образовања.
Став председника Бијенала
Председник Бијенала Пијетранђело Бутафуоко до сада није директно одговорио на критике. Из његовог кабинета понављају да је процедура јасна, државе саме подносе захтев за учешће на изложби, док фондација само региструје пријаву.
У овом случају, како наводе, Русија је званично пријавила свој павиљон, а Бијенале је то „примило к знању“.
Подела у италијанској влади
У италијанској влади, коју предводи премијерка Ђорђа Мелони, мишљења су подељена. Она још није одлучила да ли ће присуствовати отварању изложбе 9. маја 2026. године, датум који у Русији има снажан симболички значај јер се тада обележава Дан победе у Другом светском рату.
Потпредседник владе Матео Салвини подржао је Бутафуокову одлуку, оцењујући да култура и спорт треба да повезују народе, а не да их раздвајају.
Супротан став заузео је министар културе Алесандро Ђули, који је затражио оставку представнице министарства у управном одбору Бијенала, Тамаре Грегорети. Према наводима министарства, она није обавестила владу о могућем повратку руског павиљона и подржала је ту идеју упркос политичкој осетљивости теме.
Грегорети је одбила да поднесе оставку, истичући да статут фондације гарантује аутономију чланова управног одбора.
Покушај да се расправа преусмери
Бутафуоко је у међувремену најавио две иницијативе које би могле да промене тон расправе. У тексту објављеном у листу Ил Фољо предложио је обележавање педесет година од Бијенала дисидента из 1977. године, који је покренуо Карло Рипа ди Меана како би пружио простор интелектуалцима прогоњеним у земљама совјетског блока.
План укључује позивање пет личности које су критичне према властима у својим државама, из Сједињених Америчких Држава, Израела, Кине, Русије и чак Европске уније, као и циклус трибина посвећен руском филозофу и теологу Павелу Флоренскију.
Културни догађај у средишту геополитике
Ипак, полемика се не смирује. Интернет петицију против учешћа Русије потписале су хиљаде људи, међу којима су бивши председник Украјине Виктор Јушченко и руски опозициони активиста Гари Каспаров.
Случај руског павиљона тако је прерастао оквире културне дебате и постао део шире политичке расправе о односима Европе према Москви током рата у Украјини.
Ипак, у Миланској скали на отварању 7. децембра 2025, маестро Рикардо Шаили изабрао је руску оперу Дмитрија Шостаковича Лејди Макбет из Мценског дистрикта која је славила 50 година од смрти композитора и често је била цензурисана. Такође су се руски параолимпијци ове године, заједно са Белорусима, појавили на параолимпијским играма Милано Кортина 2026.
Док једни упозоравају да би повратак Русије могао да послужи као средство политичке пропаганде, други инсистирају на аутономији уметности и потреби да културне институције остану простор отвореног дијалога. Остаје да се види да ли ће та идеја успети да ублажи спор који је већ добио снажну политичку димензију.
Коментари