Мађарски писац Ласло Краснахоркаи добитник Нобелове награде за књижевност

Добитник Нобелове награде за књижевност за 2025. годину, Ласло Краснахоркаи, се окреће Истоку усвајајући контемплативнији, фино калибрисани тон. Резултат тога је низ дела инспирисаних дубоким утисцима које су оставила његова путовања у Кину и Јапан, наводи Нобелов комитет.

О потрази за тајном баштом, његов роман из 2003. године Északról hegy, Délről tó, Nyugatról utak, Keletről folyó (Планина на северу, језеро на југу, стазе на западу, река на истоку, 2022) је мистериозна прича са снажним лирским деловима која се одвија југоисточно од Кјота.

Дело има осећај прелудија богатом Seiobo járt odalent  (Seiobo There Below, 2013), збирком од седамнаест прича поређаних у Фибоначијев низ о улози лепоте и уметничког стваралаштва у свету слепила и пролазности. Уз његов квинтет епова, представља Краснахоркаијево главно дело.

Књига је мајсторски приказ, током којег се читалац води кроз низ „споредних врата“ до необјашњивог чина стварања, стоји у образложењу.

Ласло Краснахоркаи несумњиво је један од најпознатијих и најпревођенијих савремених мађарских писаца. Рођен је 1954. у граду Ђула у источној Мађарској. Познат је по тешким и захтевним романима, често називаним постмодерним са дистопијским и меланхоличним темама.

Неколико његових дела, посебно његови романи Сатантанго (Sátántangó, 1985) и Меланхолија отпора (Az ellenállás 1989.) претворени су у игране филмове мађарског филмског редитеља Беле Тара.

Од завршетка универзитетских студија, Ласло Краснахоркаи се изјашњава као самостални аутор. Године 1985. његов дебитантски роман Сатантанго постигао је успех и одмах је гурнут у први план мађарског књижевног живота. Књига је дистопијски роман смештен у његову домовину Мађарску и сматра се његовим најпознатијим делом. Добио је награду за најбољу преведену књигу на енглеском 2013. године.

Од распада Совјетског блока, живео је на разним локацијама. Године 1990. године, први пут је могао да проведе значајан период у источној Азији. Ослонио се на своја искуства у Монголији и Кини у писању Заробљеника из Урге и Разарања и Туге испод небеса. Више пута се враћао у Кину.

Његов роман Меланхолија отпора добио је 1993. немачку награду Bestenliste за најбоље књижевно дело године.

Док је довршавао роман Рат и рат, путовао је много по Европи. Амерички песник Ален Гинзберг био је од велике помоћи у довршавању дела. Краснахоркаи је неко време боравио у Гинзберговом стану у Њујорку и описао је песников пријатељски савет као вредан у оживљавању књиге.

Током 1996, 2000. и 2005. провео је шест месеци у Кјоту. Његов додир са естетиком и теоријом књижевности Далеког истока резултирао је значајним променама у његовом стилу писања и распореду тема. Често се враћао и у Немачку и у Мађарску, али је такође провео неко време у неколико других земаља, укључујући Сједињене Државе, Шпанију, Грчку и Јапан, које су пружиле инспирацију за његов роман Seiobo járt odalent, који је освојио Награда за најбољу преведену књигу у 2014.

Краснахоркаи је добио међународно признање критичара. Сузан Сонтаг га је описала као „савременог мађарског мајстора апокалипсе који инспирише поређење са Гогољем и Мелвилом". В. Г. Зебалд је приметио: „Универзалност Краснахоркаијеве визије парира оној Гогољевих Мртвих душа и далеко превазилази све мање бриге савременог писања.“

Године 2015. добио је Међународну Букер награду, први мађарски аутор који је награђен тим признањем.