Монографија „Палата САНУ“ Милана Просена обухвата 220 година историје модерне Србије

Монографија „Палата САНУ“ аутора Милана Просена документује хронологију изградње здања САНУ, преуређење ентеријера, као и улогу институције у друштвеном животу Београда. Фотографије, архитектонски нацрти, планови, документа и репродукције уметничких радова богато илуструју историју здања.

Исцрпним истраживањем Милан Просен обухватио је готово 220 година историје модерне Србије. Од идеје о изградњи зграде Друштва српске словесности па до 1910. године када је пројектовање поверено архитектама Андри Стевановићу и Драгутину Ђорђевићу.

Изградња започета 1914. године, прекинута је Првим светским ратом. Зграда завршена 1924. ни тада није постала дом Академије.

„У свом истраживању, такође укључио сам и живот саме зграде у међуратном периоду који је био јако интересантан с обзиром на то да је Академија себи подигла зграду која је требало да служи за издавање. Ту су се издавали станови, ту су постојали и бројни локали и велики пасаж у коме су биле бројне продавнице, чак и чувена кафана Академија, да би тек након Другог светског рата, са једном темељном реконструкцијом овог здања, 1952. године институција Академија наука могла да се усели у своје здање где ће се онда сместити велики број института и где ће она наставити свој креативни рад“, објашњава аутор монографије Милан Просен.

Године 1952. власт нове Југославије преузела је власништво зграде, али и обавезу да о здању брине. Тада је извршена и прва велика реконструкција када је Палата САНУ добила данашњи изглед.

„Данас то представља проблем с обзиром да Академија наука и уметности не поседује своје здање, већ је оно у поседу државе, тако да су то веома деликатни односи између саме Академије и државе која треба да изврши њену реконструкцију“, напомиње Просен.

Монографија Милана Просена обухватила је и најновији план за реконструкцију Палате САНУ. Пре три и по године формиран је ауторски тим, одвојена су и средства, али до реализације планиране за 2024. годину – није дошло.