Манов краљ хохштаплера Феликс Крул премијерно у бечком Јозефштат театру

У старом градском језгру Беча некада је био Грчки кварт, што је било локални назив за све православне. Доситеј Обрадовић ту је провео своје бечке године. Сада је то место на коме делује најдинамичнија камерна сцена у граду.

За последњу премијеру сезоне је изабран недовршени роман Томаса Мана о Феликсу Крулу, варалици привлачног лица и учтивог наступа. Ако се лаже тако лепо као срећковић Феликс, да ли људи лакше пристају да буду преварени?

„То је главно питање и код нас на сцени и код Томаса Мана. Одговор никад није једноставан. Али, да је лакше прихватити превару од некога ко је још од колевке обдарен талентима, од изгледа, образовања, китњастог језика, поверљивог наступа и извесне вештине глуме и претварања – онда бих рекао да неки људи заиста пристају, чак желе да буду преварени“, објашњава Клаудијус фон Штолцман који тумачи улогу Феликса.

Томас Ман је роман о Феликсу Крулу писао у два маха, пре Првог и после Другог светског рата. Планирао је и наставак, онај у коме би Крул платио за дугу и успешну каријеру преваранта са стилом, али до тога није дошло. Тако је Феликс остао краљ свих хохштаплера.

„Задатак је био да се иронични, дистанцирани језик Томаса Мана прилагоди за сцену. Успели смо да добијемо на брзини, али се јавио други проблем – Манов језик се судара са динамиком на сцени. Нешто се увек губи, литература или позориште. Ми смо тежили мешавини која неће издати аутора, али ни спречити виртуозну игру ансамбла. Кроз Феликса Крула Ман прича и о себи, како је од света крио своју сексуалну оријентацију, и колико га је та превара коштала“, истакао је редитељ Фолке Брабанд.

„Феликс није романтичан, осим према себи. Он је нарцис, заљубљен у себе. Уз то има и известан поремећај личности, што се добро види пред крај, када га напусте све оне особе које је био и глумио. Крул више не зна да се врати себи, јер не зна ко је“, наводи Штолцман.

Камерне бине су златарски излози позоришне уметности. Свака емоција, свако решење добија филигранске квалитете. Сви рефлектори су усмерени на Феликса Крула и време кад су варалице имале лице, а преваре биле уметничка дела – за разлику од данашњих грубих онлајн превара.