Зимска краткодневица стиже раније: Србију у уторак и среду обавија мрак пре 16 часова

Иако се зимска краткодневница, најкраћи дан у години, очекује 21. децембра, још почетком следеће недеље, у уторак и среду, мрак ће почети да пада већ у 15 часова, 57 минута и 17 секунди, што значи да ће тих дана грађани имати најмање расположиве дневне светлости током ове зиме.

Како објашњава астроном и популаризатор науке Бранко Симоновић, познато је да је смена трајања обданице и ноћи условљена годишњим кретањем Земље око Сунца и да у тим различитим геометријама положаја, Сунце се различито задржава на небу.

„Дугодневица, дакле у тренутку доласка лета, сунчев лук на небу је највећи, односно Сунце се најдуже задржава и због тога је обданица најдужа. Тада је сунце и највише на небу и самим тим сунчеви зраци јаче греју површину земље. Даље, током године долазимо до пролећне и јесење равнодневице када обданице трају мање више подједнако, а током зиме сунчани лук је најкраћи и због тога се Сунце најкраће задржава на небу“, додаје Симоновић.

Међутим, напомиње астроном, треба имати у виду да оног тренутка када наступи зима и када ноћ постане најдужа, то значи да ће већ од следећег дана ствари да се смене.

„Светло ће почети да побеђује таму и према пролећу дани ће бивати све дужи.“

Зимска депресија

Током зимске краткодневице, због мањка сунчеве светлости, можемо да очекујемо да ћемо бити раздражљиви, деконцентрисани и уморни.

Психолози препоручују да се током овог периода проводи што више времена напољу у јутарњим и преподневним сатима, када је светлост најинтензивнија, као и да се одржи редован ритам сна и физичке активности.