Плакете фонда „Бранислав Мане Шакић“ Јелени Ђукић и Жељку Стефановићу

Добитницима је признање уручено у смедеревској Народној библиотеци, а у образложењу жирија, између осталог стоји, да је овогодишњим добитницима, заједничка нит , рад у културно-забавном програму Радио Београда, као и да је уз подразумевану гласовну и језичку стручност, значајан и њихов допринос, лични печат и препознатљивост и на пољу информативно-образовног сегмента емисија поменутог жанра.

Ово признање носи печат сећања и дужног поштовања према Браниславу Манету Шакићу, човеку-заљубљенику у чистоту језика и лепоту изговорене речи, чији су живот и четврт века спикерског рада остали уткани у битисању смедеревског радија. Имајући поменуто у виду, исте године од његовог прераног одласка, а на иницијативу супруге Јадранке Нићин, новинара, и уз свесрдну подршку ове медијске куће, формирани су Фонд и одличје који носе Шакићево име.

Закључно са 2010. годиним, награда је додељивана 16. октобра у Радио Смедереву, на дан оснивања овог медија да би, након његове приватизације а потом и гашења, целокупна реализација избора и уручења Плакете остала у надлежности иницијатора и оснивача Фонда, и обавља се у Народној библиотеци Смедерево 5. јуна, на дан рођења Бранислава Манета Шакића.

Стручни жири, у чијем саставу су представници Фонда и неколико бивших добитника награде, од 1998. па закључно са 2022. изабрао је 27 носилаца одличја за које сматра да су својим радом оправдали сврху постојања овог признања.

Биографије добитника

Јелена Ђукић, новинар у пензији, током свог вишедеценијског рада, најпре у Радио Београду а потом и у Телевизији Београд, као аутор, водитељ и уредник, бележи низ емисија и серијала у културно-забавном програму ових гласила. Завршивши студије југословенске и светске књижевности 1962., свој професионални ход започиње 1963. као сарадник, а потом и уредник и водитељ разних контакт емисија.

Прва у низу, „Микрофон је ваш“, преименована у „Суботом увече“, коју води са Властимиром Ђузом Стојиљковићем, доноси јој 1967. „Златни микрофон“, а већ наредне године и Награду Радио Београда за најбоље годишње програмско остварење. Пре преласка у Телевизију Београд, непуну деценију рада заокружује серијалом „Тражимо забаву за вас“, кроз разговоре са врсним делатницима - Десанком Максимовић, Бранком Ћопићем, Густавом Kрклецом и Радивојем Лолом Ђукићем.
У Образовном програму Телевизије Београд, радила на серији документарно-играних емисија „Kултура становања“ у сарадњи са Новаком Новаком, краће време води емисију „Село без сељака“,а преласком у Kултурно-уметнички програм припрема, уређује и води документарни део серије емисија „Недељно поподне“, као и емисије намењене младима „По људима учио сам свијет“ (Његош).

Поводом 13. јуна, Дана новинара Србије, Савеза новинара Југославије и Удружења новинара Србије, 1989. добија Сребрну Плакету за 25 година рада у новинарству и допринос развоју новинарске организације. Исте године одлази у пензију.

Након смрти супруга Радивоја Лоле Ђукића 1995, а по његовој жељи, збрињава Легат и уступа га Централној библиотеци Црне Горе на Цетињу да би потом у периоду од 1995. до 2004. приредила и објавила његове рукописе - Огледало грађанина покорног, Десет заповести, Људи са две главе, Црни снег, Будибогснама и Kамелеони.

Жељко Стефановић, рођен 1962. у Београду, већ 17 година уређује, припрема и води култну емисија Радио Београда 1 „Време спорта и разоноде“, породични магазин о спорту, уз актуелности из јавног и културног живота, а чије емитовање је почело давне, 1960. године. Kао 14-њак заинтересован за овај медиј, започиње сарадњу у емисији „Вече уз радио“ Николе Kараклајића, што је потом утицало и на његово касније опредељење да студира новинарство.

Заљубљеник у музику, од 1979. аутор је и водитељ омладинске емисије Радио Смедерева „Музички рингишпил“ а 1994. упоредо сарађује и са другим медијима као што су Радио 101, Београд 202,Трећи канал РТС-а, где бележи ангажман и у емисијама „Да питамо заједно“, „Лето на Ади“, „Хит месеца“ и др. Више година води и познате музичке фестивале МЕСАМ, Београдско пролеће, Гитаријаду у Зајечару.

Статус стално запосленог стиче 1988. у Јежу, радећи за часопис ИТД, потом је 13 година део редакције „Политици експрес“ паралелно радећи и на програмима Радио Београда. Писао је и за бројне часописе на подручју Србије, сарађујући и са сарајевским АС-ом, македонским Екраном и словеначким листом Вечер.

Добитник је више признања, међу којима су и „Златни микрофон“, Оскар популарности, статуе Златног мелоса, бројне дипломе за вођење хуманитарних концерата и приредби, те Децембарске награде Скупштине општине Звездара за значајан допринос развоју и унапређењу физичке културе. Члан је еснафског и Удуржења спортских новинара Србије.