Сећање на песникињу Десанку Максимовић
Прошло је 30 година од упокојења велике српске песникиње, Десанке Максимовић, али њена поетска реч је и даље жива. У Бранковини, тим поводом, служен је помен, а у Ваљевској гимназији приређена свечана академија под називом „Обећала си да ћеш бити вечна“.
Место, где почива велика поетеса, Десанка Максимовић, походе поштоваоци и људи од пера већ три деценије, а над њеним сенима увек се говори поезија.
У рукописима Десанке Максимовић пронађена је необјављена песма, без наслова, коју сматрају последњом, јер ју је написала око Савиндана 1993. године.
Стихове је казивао проф. др Бојан Ђорђевић:
Снег, Чист као анђеоско паперје,
Са груди вам одлетела свака мора.
Снег, Паперје небеско, анђеоско, завејава
Јаруге, јаме и потоке
Ви не чујете више да ветар цвили као гуја
Не чујете гнев небеских олуја.
На свечаној академији у Ваљевској гимназији, коју је Десанка Максимовић похађала, поводом три деценије откада је преминула, о њеној поетици беседио је проф. др Јован Делић, потпредседник Матице српске.
Задужбина „Десанка Максимовић“ основана је пре 30 година под окриљем Народне библиотеке Србије, а сваког маја на дан рођења поетесе, додељује књижевну награду нашим савременим песницима. Објављена су и целокупна дела Десанке Максимовић у 12 томова.
„Породица је поклонила Задужбини све рукописе, које су поседовали, преписке, дописнице, разгледнице и потом је Задужбина приступила дигоитализацији рукописне грађе, која је обављена професионално и средствима са конкурса Министарства културе или Града Београда. Сада смо при самом крају дигитализације и на са мом крају дигитализације целокупних дела“, наводи др Светлана Шеатовић, управница Задужбине „Десанка Максимовић“.
Када је српска јавност устала у одбрану поезије Десанке Максимовић у школском програму, удахнут је нови живот њеном делу – тврде у Задужбини, која ће ове године обележети и 125 година од рођења Десанке Максимовић.
Коментари