Има ли спаса од пиратерије јер на штети су аутори, издавачи, читаоци, држава

Да су све књиге које су неовлашћено преузете на интернету плаћене, издавачка индустрија била би богатија готово 20 милиона евра, процењују издавачи. Кажу да је трагање за појединцима који крше ауторска права борба са ветрењачама. Немају ни довољно мотива јер су судски процеси дуги, а одштета мала.

"Постоје начини да се уклањају пиратски садржаји и са интернета и са друштвених мрежа, али најчешће то не иде тако брзо, не иде тако систематски организовано. Издавачи су ти који се тиме баве обраћајући се власницима сајтова на којима се налазе пиратски садржаји или самим друштвеним мрежама, које потом укидају групе на којима се деле ови садржаји", каже Дејан Папић, власник и директор издавачке куће "Лагуна".

По Закону искључиво аутор има право да забрани или дозволи јавно саопштавање дела, па су издавачима руке везане. Једно од решења је да аутор овласти издавача да га заступа на суду.

"Узмите једног класичног издавача. Њему је потребно овлашћење на умножавање ауторског дела технологијом штампе и на стављање у промет тако умножених дела. Сва друга овлашћења су остала код аутора. Ако аутор на пример сада стави на интернет своју књигу ви не можете да га тужите јер ви немате то овлашћење, он има то овлашћење. Али са аспекта издавача он је пират", објашњава проф. др Слободан Марковић, редовни професор Правног факултета.

Читаоци су такође постали пирати 

Чак и ако не преуземете књижевно дело, већ га само прочитате онлајн, чините прекршај. Тако су и читаоци постали пирати, често несвесно. Ипак на судовима је мало поступака из те области. Своја ауторска права најчешће бране фотографи.

"Ти поступци су хитни, што је добро и што је регулисано законом, постоји могућност одређивања и привремених мера. На тај начин се реагује врло брзо чак се предлог за одређивање привремене мере може поднети независно односно пре покретања поступка тако да у том смислу се спречава даља штета", наглашава Марина Бркић, судија Вишег суда.

Главни узрок пиратерије кажу није сиромаштво. Када би издавачи дали додатну вредност издању у књижарама, читаоци би имали много више мотива да дођу до штампаног примерка.

"Чини ми се да атмосфера у друштву није увек таква да се то сматра крађом као када вам украдем новчаник, јер имамо тенденцију да штитимо своја материјална добра али немамо тенденцију да довољно штитимо нематеријална", истакао је др Урош Ћемаловић, експерт за правно интелектуалне својине.

Дугорочно, сви су на губитку и издавачи и аутори, и читаоци који ће остати ускраћени за нова занимљива издања. На губитку је и држава јер наплаћује мањи порез.