Преминуо Миро Главуртић

Миро Главуртић рођен је 5. септембра 1932. године у Побрђу код Котора у православно-католичкој породици, од мајке Српкиње из Паштровића и оца Вицка жандармеријског официра Краљевине Југославије, поборника и заштитника монархизма.

„По националности је Хрват, а по делу, како нам је недавно посведочио и захтевао да се тога држимо и урадимо, припада српском ликовном стваралаштву и српској историји уметности“, наводи се у саопштењу Фондације Плаво.

Главуртићево детињство носи стигме рата, сеоба, аркадијских пејзажа Црквица, Оријена, Боке и надасве мистерије града Котора. Средњу геодетску школу завршио је у ондашњем Титограду, а у Београд, који је сматрао својим градом и кључном животном дестинацијом, доселио се 1953. године. Убрзо по доласку запослио се на Шумарском факултету који је касније са успехом и завршио.

Сликарство је самостално изучавао, а првенствено се бавио цртежом и графиком.

Уз Леонида Шејку био је оснивач, главни теоретичар и кум изузетно важне Уметничке групе „Медиала“, чији је, по Главуртићу, естетски став био заснован на дистанци од нихилистичке уметности и тежњи ка традицији, ка интегралном човеку и новој ренесанси којом би се објединиле супротности.

Први пут се ликовно представио на првој изложби „Медиале“ – Медијална истраживања, приређеној 1958, да би потом био учесник свих изложби ове уметничке групе. Такође је учествовао на још неколико тематских колективних изложби у земљи и иностранству.

Био је учесник и изложбе Југословенско сликарство VI деценије приређене у Београду.

Самостално је излагао од 1964. Приредио је петнаест изложби, представљајући се делима у Београду, Ваљеву, Загребу, Котору, Подгорици, Новом Саду, Минхену, Стромбергу, Женеви и изложбом у авиону ДЦ-10 на лету Београд - Њујорк.

Радови му се чувају у београдском Народном музеју, у Легату Јакова Смодлаке, Музеју савремене уметности, Историјском музеју у Београду, Модерној галерији у Ваљеву и многим приватним збиркама у земљи и иностранству.

Главуртић се осим сликарством запажено бавио теоријом уметности, издаваштвом, езотеријом, демонологијом и литературом. Тако је објавио више књига: Глад, у издању Матице српске, Звекир, у издању Просвете, Ромски цар, у издању Откровења, затим роман Псине, као и више студија демонологије Сатана и Пакао. Покренуо је неколико часописа: Медиала, Овдје, Запис, Стилос. Повремено је писао за часописе: Видици, Дело, Књижевне новине, Савременик и Политику.

Главуртић се 1991. избијањем рата преселио у Хрватску. Две деценије касније се, ангажованошћу пријатеља данас окупљених у Фондацији Плаво поново обрео у Београду успостављајући ратом покидане везе и приређујући концептуалну изложбу Квадратура круга у Галерији „Хексалаб“.

Место и време сахране ће бити накнадно саопштени.