Успаванка за Алексију Рајчић, представа за моћну жену на сцени Раша Плаовић

Две године пошто је комад Ђорђа Косића победио на конкурсу Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст, „Успаванка за Алексију Рајчић“ доживела је своју праизведбу на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду. Представа је својеврсна уметничка реконструкција једног злочина. Копродукцију потписују национални театар, Стеријино позорје и Фондација Нови Сад – европска престоница културе.

„Свака жена мора и треба да чека свог човека, јер њена воља је слаба, а њен живот је крхк, ако нема човека којег хоће, најбоље да чека смрт“...

Инспирисан књигом Затворенице Милутина А. Поповића из 1898. године, о женама које су прекршиле закон и доспеле у затвор у Пожаревцу, Ђорђе Косић написао је Успаванку за Алексију Рајчић, причу о жени која, пошто правду нигде не проналази, узима правду у своје руке и чини злочин. Алексија Рајчић, у животу без много избора, осим да ћути и трпи, слободу, коју је тражила за себе, парадоксално проналази у затвору.

„Чекање се појављује у овој драми појављује врло често, бабе, мајке које су чекале бољитак, дете, срећу, крај свог века и на крају свог човека. Све жене чекају, тј трпе а Алексија Рајчић је заправо антихерој, за мене херој, неко ко је одлучио да пресече ту ни“, истакла је глумица Вања Ејдус.

Представе редитеља Југа Ђорђевића, од његовог дебија у родном Врању, изазивају пажњу публике и критике. И овог пута трагајући за идеалном, поставља представу која је сва у музици и стиху.

„Овај комад, када сам га прочитао, је тражио од мене да то буде нека врста ритма, да то буде нешто што долази из стомака и тако смо кренули да радимо. На крају, потпуно сам отишао од оног школског да догађаје поређате па вам то одреди жанр, не, овде је интуиција одрадила своје и на крају смо ми наметнули жанр и назвали га интимним спектаклом“, наводи Југ Ђорђевић.

Подарила је Вања Ејдус уметничку и животну снагу својој Алексији Рајчић и кренула у борбу против женске немоћи, моћно на сцени и овог пута.