Награда „Јелисавета Начић" - понос за женско архитектонско стваралаштво
У оквиру 44. Салона архитектуре на иницијативу Женског архитектонског друштва, први пут је додељена награда која носи име Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији. Награда за животно дело која промовише женско стваралаштво на пољу архитектуре, уручена је чланицама Атељеа ЛИК, које су пројектовале зграду Аеродрома Београд и аеродроме широм Југославије.
Софија Палигорић Ненадовић, Весна Матичевић, Душанка Менегело Аћимовић и Надежда Филипон Трбојевић показале су пре 60 година да је и у највећим пројектима било могуће успешно деловање женског, креативног тима.
„Године 1962. смо добили Седмојулску награду, отварање је било 28. априла за пристанишну зграду аеродрома Београд, у Сурчину. Највећи захтев је сама функција аеродрома и при томе да то буде и лепо и добро и за посетиоце и за нашу земљу и за Београд. Тад кад смо ми стварале и радиле, можда је нама било лакше јер то је било време после рата, време изградње и сви су нашле неки свој удео где да раде. Сад мислим да им је теже много, мада је можда лакше што се тиче самога рада, јер сада имају компјутере и књиге што ми нисмо имали, него се радило средствима с којим оне не би знале да раде", испричала је Душанка Менегело, инжењер архитектуре и добитница награде.
„Мислим да та идеја лета му је донела запажено место, онда су авиони били атракција били су мали али велика атракција, долазила су деца деца, одозго гледају авионе... Ми смо биле апсолутно равноправне, ја сам тако осећала и моје другарице да никад ни у чему нисмо осећали било какву разлику. Мислим да је то било и такво друштво", рекла је Весна Матичевић инжењер архитектуре и добитница награде.
Јелисавета Начић је завршила студије 1900. године и постала прва жена архитекта у Србији.
Иако је била суочена са много више препрека него њене мушке колеге оставила је значајна дела у српској архитектури, и утрла пут све већем броју жена које су пожелеле да се баве архитектуром.
„Ми смо желеле да награда заправо буде стимуланс и проширење спознаје женског стваралаштва у Србији које је дефинитивно и даље на маргини препознатљивости, и даље није довољно видљиво, и даље жене у том нашем архитектонском свету имају опструкције и препреке да буду лидери у струци, а не само пратиље", каже Ања Ивана Милић, инжењер архитектуре ипредседница Скупштине Женског архитектонског друштва.
„Јелисавета је била пионирка, била је сама, нас је сада пуно али просто нисмо на позицијама. Жене су данас врло активне у архитектури, али оно што вероватно немају довољно, то је да их се види и да их се чује, и ова награда на неки начин јесте препознавање жена пионирки", сматра проф. др Ева Ваништа Лазаревић са Архитектонског факултета.
Женско архитектонско друштво основано је пре пет година како би се афирмисало женско стваралаштво у архитектури. Награда „Јелисавета Начић" додељиваће се сваке друге године ауторкама које су оствариле изузетан допринос струци током своје каријере.
Коментари