Народна библиотека Србије, наша најстарија установа културе, прославила 190. рођендан
Народна библиотека Србије прославила је 190. рођендан. Најстарија установа културе Србије расла је са државом, делила њену судбину, а протекле године и судбину света окованог пандемијом.
Била је то година „Библиотеке без зидова" са 70.000 посетилаца који нису крочили у њено здање. Већина од 350.000 корисничких посета била је дигитална. Почело је и решавање дугогодишњих проблема.
„Издвојио бих почетак радова на изградњи новог депоа, без којег не можемо да радимо свој посао. Завршетак дигитализације Мирослављевог јеванђеља и успешно окончање преговора са Конгресном библиотеком у Вашингтону", наводи Владимир Пиштало, управник Народне библиотеке Србије.
Захваљујући томе, исправљена је вишегодишња невероватна бирократска неправда. Књиге српских писаца, штампане на латиници, неће се више водити као „хрватска литература“ већ као „грађа српских аутора“.
„Ово је прослава једне од најстаријих и најзначајнијих европских библиотека, не само због књига већ и ваше богате културе“, сматра Антонија Арахова, председница ИФЛА.
Национална награда из области библиотекарства, „Јанко Шафарик“ , припала је Беби Станковић.
Коначно, испуњава се и овде најдуже понављана рођенданска жеља: После осам деценија на рушевинама библиотеке на Косанчићевом венцу, ниче Меморијални центар.
Биће то позорница за разговоре о новим књигама и успомена на пола милиона књига спаљених 6. априла 1941. године.
Коментари