недеља, 27.02.2022, 14:45 -> 14:49
Извор: РТС
Аутор: Наталија Видић
„Живе камене душе“ – књига о светионицима који воде људске душе
Косјерићки крај баштини више од 150 крајпуташа о којима пише Милијан Деспотовић у својој последњој књизи „Живе камене душе“. Књига је изашла у издању Удружења потомака ратника 1912-1920. „Љубомир Марић“ из Косјерића, које је минулих година много учинило да се овдашњи крајпуташи обнове и сачувају.
Трећепозивац Милош Милошевић из Радановаца, иако болешљив, после Балканских ратова одазвао се и мобилизацијском позиву у Први светски рат.
„Спаковао је свој сандук, отишао је низ ливаду где му се налазила супруга Стјепанија, загрлио је своју Стјепанију и рекао: Чувај ми дјецу, ја се никада нећу вратити... И заиста он се никада није вратио, али вратила се његова душа. Просто, постоји веровање, зато су му подигли крајпуташ, да ће душа лакше доћи до своје куће“, каже аутор књиге Живе камене душе, Милијан Деспотовић.
Зато су крајпуташи - живе камене душе, додаје Милијан, у чију се обнову, последњих година упустило косијерско Удружење потомака ратника 1912 - 1920. генерал Љубомир Марић, иначе издавач Деспотовићеве књиге.
„Ми смо обновили 120 споменика у последње три године. Од тих 120 они су сви скупљени и груписани по појединим селима", наводи председник Удружења потомака ратника 1912-1920 генерал „Љубомир Марић“, Драган Вујић.
И проговориле су камене књиге у којима је родословни траг оног коме је књига посвећена, његов животни пут, породично стање, ратне јединица....
„Подизани споменици људима, односно дечацима, тако да кажем, већином, који су отишли у рат, један, два брата, па и три, четири, ниједан се није вратио, нису имали потомака, и управо наша је обавеза да чувамо та имена зато што је то наш корен, у крајњем, крајпуташ је корен српске државе“, истиче Деспотовић.
Штошта је Милијан ишчитао са крајпуташа, све забележивши у своју књигу, дајући јој особену камено лирску ноту, а крајпуташима, можда најдуговечније трајање.
Коментари