На рођендан Библиотеке града Београда уручена важна признања

„Културно срце" престонице остало је здраво и у пандемији. Уместо да се жале на околности хвале се сналажењем у њима.

Протекле године уписано је 15 хиљада чланова више него 2020, одржано готово две хиљаде програма, а прави „бум“ су постигли онлајн садржаји.

„Аве док платформа, бесплатни документарни филмови из земље и иностранства доступни су свим нашим корисницима бесплатно. Илустрована историја Београда и многи други пројекти покренути на друштвеним мрежама Фејсбуку, Твитеру и Јутјубу. Оно што је обележило протеклу јубиларну годину је покренута едиција Фестових 50 и две нове књижевне награде Душан Радовић и Београдски победник, каже Јасмина Нинков, директорка Библиотеке Града.

Признање „Марија Илић Агапова" добио је Марјан Маринковић.

„Библиотекарство је једна одговорна и узвишена професија и за мене бити библиотекар значи налазити се на месту у које долазе они који мењају свет и ићи корак даље, обликовати то место", истакао је Маринковић, виши саветник у Библиотеци Града.

Награда „Глигорије Возаровић" припала је издавачу „Пчелици". Десетогодишња Емилија Спасеновић је „читалац године".

„Ове године прочитала сам 210 књига, а највише ми се допало Пет пријатеља и Малоријеве куле", рекла је Емилија.

Повељу за изузетан допринос добио је новинар Ранко Стојиловић.

Врх листе „10 најтраженијих преведених дела" заузела су два романа Фредерика Бакмана. Следе Елена Феранте, Несбе, Парсонс...

А симиболична слика векова које спаја Библиотека је нова специјална витрина која на најсавременији начин чува најстарије експонате.

У њој су изложене старе и ретке књиге из богатог фонда Библиотеке који има више од хиљаду наслова од изузетног значаја.

Неки имају статус културног добра и потичу из 17. века. А. ми данас можемо да их листамо на интерактивном киоску.