У Галерији РТС-а до 21. новембра 2021. изложба о Крагујевачкој трагедији 1941.
Изложба у Галерији РТС „Крагујевачка трагедија 1941“ посвећена је сећању на један од највећих злочина немачких регуларних трупа над цивилиним становништвом током Другог светског рата, у Крагујевцу пре 80 година, 21. октобра 1941. Осим документарних записа које баштини Спомен - парк Крагујевачки октобар на изложби је приказан и део збирке вајара Николе Коке Јанковића која се чува у Народном музеју у Крагујевцу. Ауторке изложбе су историчарке уметности Јелена Давидовић и Катарина Бабић.
На отварању изложбе вечерас говориле су директорка Спомен парка „Крагујевачки октобар“ Маријана Станковић и историчарка уметности Катарина Бабић из Галерије Николе Коке Јанковића. У име РТС-а присутне је поздравио в.д. директора телевизије Србије Илија Церовић.
Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ располаже подацима да је дана 21. октобра 1941. стрељано 2.264 људи, a 31 човек је преживео. Међу стрељанима било је 40 деце српске и ромске националности, узраста од 11 до 15 година, махом чистача обуће, затим 261 младић средњошколског узраста, највише ученика, затим земљорадника, младих радника и шегрта. Овом броју треба додати и 16 младића старијих од 19 година, за које се поуздано зна да су били ученици средњих школа.
После рата, 1953. године, простор на коме је извршено стрељање претворен је у Меморијални парк, површине од 352 хектара у коме се налази 30 аутентичних, масовних гробница. Од тада, мисија Установе је чување успомене на стрељанe грађане Крагујевца, негoвање културе сећања и ширење идеје мира и толеранције кроз разноврсне меморијалне и уметничке манифестације и активности које промовишу највише етичке и естетске вредности.
На улазу у Меморијални парк 1976. године подигнут је монументални Музеј „21. октобар“ (аутори: архитекте Иван Антић и Иванка Распоповић) посвећен овим жртвама. До сада је подигнуто десет споменика, а међу њима је и „Споменик стрељаним ђацима и професорима“ (1963, Миодраг Живковић, вајар), који је постао ликовни симбол крагујевачке трагедије и града Крагујевца.
Покретна изложба Крагујевачка трагедија 1941. је урађена 2005. године и допуњена новоистраженим подацима. Аутор је био Станиша Бркић, историчар, музејски саветник Музеја „21. октобар“ са сарадницима, Јеленом Давидовић, историчарком уметности, музејским саветником Музеја „21. октобар“ и Немањом Арсенијевићем, дизајнером.
Изложба је дигитално штампана на 33 паноа, на пластичној фолији. И у документарно-историјском и естетском решењу изложба задовољава стандарде квалитетна, а пратећи текст и легенде су двојезични, на српском и енглеском језику.
Очување колективног идентитета једне нације базирано је, пре свега, на неговању културе сећања и бризи о њеном културном наслеђу. Колективно и индивидуално сећање на страшан усуд који је задесио Крагујевац октобра 1941. године, рефлектовала су се на делима академика Николе Коке Јанковића (Крагујевац, 1926 - Београд, 2017). Јанковић је и сам припадао генерацији која из школских клупа изведена на стрељање.
Сама чињеница да је пуким стицајем околности тада шеснаестогодишњи дечак избегао судбину која је задесила његове другове у окупираном и блокираном граду, оставила је дубок траг на формирање његове личности и још више ојачала нераскидиве споне са местом у коме је поникао.
Јанковићево сећање и дубоко поштовање према крагујевачким жртвама нашли су израз у стварању рељефа Мајке за свечани портал Спомен-музеја 21. октобар 1976. године, циклусу цртежа који су му претходили, као и на неколико верзија скулптуре Мајка. Интимна породична драма тетке по мајци која је изубила сина у овом погрому, била му је инспирација да неколико деценија касније изваја скулптуру Мајка 1990. године.
Изложба у Галерији РТС траје до 21. новембра и може се посетити сваког дана од 10 до 20 часова, суботом до 15.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар