Гонцић као управник Народног позоришта: Пратити захтеве времена, али задржати достојанство

Званично ступање на функцију, Гонцић очекује тек за неко време, пошто је на ту позицију именован 14. октобра.  Каже, да је за њега велика част да се нађе на челу Народног позоришта у Београду.

„Имао сам прилике кроз 10, 11 месеци рада у управи да се упознам са радом Народног позоришта и те куће. На предлог ресорног министарства, част ми је - и прихватио сам ту могућност. Ресорно министарство повлачи потезе и има размишљања у најбољем интересу Народног позоришта и ја сам то тако схватио и тако прихватио", рекао је у Београдској хроници Светислав Гонцић.

Глумци добро познају проблеме, дилеме, начин рада и размишљања свих ангажованих у једном колективу какав је Национални театар.

„Потребан је низ премиса, елемената, капацитета, и личног, и професионалног, да би се радило на руководећем месту. Постоји неки захтев који мора да се испуни, тако да, у том слислу, ја сам имао прилике 1996, 1997. да будем председник Удружења драмских уметника. Водио сам у међувремену Позориште на Теразијама, неки низ година водим Театар Вук, направили смо тамо интересантну сцену...", испричао је Гонцић.

Додаје да није толико важно то што је он глумац, и сматра да на поменутој функцији може бити бико ко - ко тај посао може квалитетно да ради - независно од професије.

„Ради се о томе да се размишља о томе да се та кућа доведе, односно да се направи да испрати време у коме данас постојимо, а да опет задржи достојанство онога што она и у неком метафоричком, али и непосредном смислу значи за културу Србије", додао је Гонцић.

Каже да, пошто је у питању Народно позориште, треба да се негују класични репертоар и модерна класика, затим, додаје, можда и савремена српска проза уприличена за сцену.

Без поређења са „градским позориштима" 

Коментаришући питање честих смена управника у Народном позоришту, и утицај таквих дешавања на рад те институције Гонцић каже да „мисли да Народно позориште генерално прати промене које се дешавају у друштву".

У смислу начина рада, и уопште функционисања, сматра да Национални театар, који има једну другу мисију, не треба поредити са другим „градским" позориштима.

„Влада Србије чини велике напоре да редефинише и дефинише неку нову - културолошки - Србију, и то се дешава неколико година уназад. Ми смо независна држава, ево имамо сада обележавања Дана ослобођења Београда... Београд и Србија теже својој независности још од, да не кажем раније, али ево да почнем од времена Доситеја, који је после Великог устанка основао Велику школу у Београду", рекао је Гонцић, и нагласио да је питање националног идентитета, које треба једна од првих кућа у култури Србије да дефинише, у суштини једно веома важно питање.

„Зато Национални театар можда има тако незахвалну позицију, можда тешку позицију", објаснио је.

Када је реч о плановима које као нови управник има, Гонцић наводи да је међу првим задацима - процес сређивања административне и финансијске документације...

„Има много запослених и важно је да ти људи воле то што раде, да бисмо све могли за нашу драгу публику да дефинишемо на сцени. Има много великих питања за тако велику кућу која морају да се реше, и ја се искрено надам да ћу то моћи. Нико не може да тврди унапред да је за тако нешто способан", закључио је Светислав Буле Гонцић.