Зли демон из "Истеривача ђавола" плаши у музеју у Бачкој Паланци

У недавно отвореном реновираном Градском музеју у Бачкој Паланци, поред бројних вредних експоната, може се видети и фигурина за коју се верује да представља месопотамског демона Пазузуа, најпознатијег по мрачној „улози“ у култном хорор филму Вилијама Фридкина "Истеривач ђавола" из 1973. године.

Након што је реновиран, Градски музеј у Бачкој Паланци поново је отворен за посетиоце. Овај музеј, основан 1983. године, у археолошким, палеонтолошким, нумизматичким, етнолошким и ликовним збиркама, чува 8.000 вредних артефаката. 

Међу експонатима музеја се, поред осталог, могу видети зуби џиновске праисторијске ајкуле мегалодона из Панонског мора, неолитски жртвеник, алански мач, средњовековни новац, реплике мумије, сарматског гроба, грађанске собе, етно куће, легат Жељка Дрљаче и слике мајстора из галерије Музеја.

Сликар Небојша Анђелковић недавно је рестаурирао низ слика и икона, од којих најстарије потичу из 16. века, а међу којима се истиче мироточива икона Богородице са Христом.

„Највећу пажњу посетилаца изазивају пагански идоли од камена и кости, фосили праисторијских животиња, а свакако - фигурина демона по имену Пазузу", каже у разговору за РТС Оља Нађ, директорка Културног центра Бачка Паланка, у чијем саставу ради и Градски музеј.Постојање ове фигурине у музејској збирци већ је привукло пажњу публике.

Наиме, Пазузу је једна од иконичних фигура популарне културе 20. века, асвоју популарност стекао је захваљујући „улози" у култном филму "Истеривач ђавола" Вилијама Фридкина из 1973. године. 

Ово остварење, настало по истоименом бестселеру Вилијама Питера Блатија, и данас се сврстава међу најуспешније хороре свих времена. Фигура Пазузуа која се појављује у Фридкиновом филму реплика је бронзане статуе из 8. века пре нове ере, која се чува у Лувру.

Демон у овом облику појавио се затим као отелотворење зла у различитим филмским и телевизијским форматима, све до цртаног филма Симпсонови

Али, откуд Пазузу у Бачкој Паланци?

Пазузу је демон из асирско-вавилонске митологије, син бога зла Ханбија ибрат Хумбабин, кога је убио Гилгамеш. По месопотамском веровању, Пазузу је био господар демонских ветрова, одговоран за олује, суше, глад и најезде скакаваца. Да би се ово зло божанство умилостивило, посвећивани су му храмови и подношене жртве.

Лутајућа племена и бизарне приче 

Његов лик је препознат и у низу пронађених фигурица које су се носиле и користиле као талисмани да би се њима, по веровању, терале ривалске мрачне силе. И бачкопаланачка фигурина Пазузуа је од ове врсте идола-талисмана. Претпоставља се да су га овамо донела лутајућа племена која су у сеобама народа пролазила овим крајевима.

Фигура Пазузуа из Бачке Паланке не личи на ону из Фридкиновог филма, али је свеједно прате бизарне приче.

Наиме, откако је средином 19. века ова фигурина пронађена на прилазу Бачкој Паланци,плету се локалне легенде о њеном наводном проклетству. Веровало се да је повезана с низом језивих догађаја који су уследили након њеног открића.

„Према причи, главни археолог који ју је открио имао је несрећу да му се неких два месеца по ископавању фигурине обеси син јединац. Археолог је недуго потом полудео од бола, у нападу хистерије скочио кроз прозор и сломио врат оставши доживотно непокретан", препричава Оља Нађ једну од легенди која прати фигурину бачкопаланачког Пазузуа, која је сада део музејске збирке.

„У Градски музеј Бачка Паланка овај Пазузу је стигао као поклон јер, с обзиром на његову репутацију, нико није хтео да га купи. Обећали смо да ћемо га чувати иза дуплог стакла како би се спречио директан контакт с њим. Препоручена безбедна удаљеност од демона износи 1 метар. Нама није донео ништа лоше", додаје уз осмех Оља Нађ.

„Што се тиче посетилаца, имали смо случајева да врло бурно реагују и дапријављују како се осећају лоше гледајући у 'демона'. Једном младићу је чак позлило, а разабрао се тек када смо га одвели до мироточиве иконе, такође делу музејске поставке".

Музеј Бачке Паланке налази се на Тргу братства и јединства 21, а за посетиоце је отворен радним даном од 8 до 14 часова.

недеља, 17. август 2025.
25° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом