„Како срећа расте" – спој савременог и традиционалног у проблемима одрастања

„Наш крај стигао је у пролеће, а гране су већ певале на птицама. По цвећу су мирисале ливаде. Од тога како је лепо певало цвеће и мирисале су птице, завртело ми се у глави, све се изокренуло, па ни сама не знам шта је погрешно, а шта добро речено. Ипак, покушаћу да видим шта сам испричала, а ти покушај да причаш шта ја чујем". Тако једна мама прича причу ћерки да би је научила стрпљењу и разумевању, јер понекад је потребно да добро начуљимо уши да бисмо разумели шта се дешава, пише Гордана Роглић Стијачић у Изокренутој причи првој у књизи Како расте срећа.

У савременом свету бајке ауторка даје деци простор да пишу своје изокренуте приче после сваке њене, и у директном обраћању остварује комуникацију са њима.

Сликовитим и раскошним језиком бајки књига се бави проблемима одрастања у савременом свету и деци и одраслима нуди алегоријска решења.

„Прво сам хтела да покажем деци да се можемо играти речима, да речи имају моћ и да не морало увек да у рукама имамо играчку. Можемо да забавимо и себе и другаре тако што измишљамо неке ствари, или да чак и неке познате приче мало изогренемо наглавачке, наопачке. Ја сам им предложила и да направе чаробну кућицу од књига. Књига није само за читање. Књига је да се воли, да се стави под јастук, да се сања са књигом, да се од књиге направи нешто креативно и наравно, да се чита“, рекла је ауторка.

Без обзира на то што су бајке намењене садашњим младим читаоцима у њима нема жаргона ни савремених израза чак и када говоре о дрскости. Све су обојене хумором.

А писац је хтео читаоцима да каже да негују креативност, развијају машту и да се препусте узбудљивим световима бајки. После три збирке поезије за децу, за које је награђивана на фестивалима у Црвенки и Трстенику, Како расте срећа је прва књига прозе Гордане Роглић Стијачић, а промовисана је не само речима већ и музиком.