Србија ће кандидовати словачко наивно сликарство за Унескову листу светског нематеријалног културног наслеђа

Прошле недеље у Амбасади Словачке у Београду одржан је округли сто, као припрема за завршницу кандидатуре наивног сликарста Словака рођених у Србији за Унескову листу нематеријалне културне баштине.

Колико то унапређује живот у мултиетничким заједницама и да ли српака баштина на Унесковој листи утиче на културно и дипломатско позиционирање Србије у свету за РТС су говорили професор др Горан Милашиновић, председник Националног комитета Србије за сарадњу са Унеском, и господин Павел Бабка, директор Галерија „Бабка“ у Ковачици.

„Унеско препознаје као нематеријалну културну баштину пет области – усмена традиција, традиционална уметност, сценска уметност, ритуали и празници и она знања и интеракције које излазе из везе човека са природом или универзумом. Дакле, сва знања, вештине, презентације које има нека заједница, група, а може и појединац кроз које се доживљава културни идентитет“, објашњава професор Милашиновић.

Словачко наивно сликарство има традицију још од тридесетих година прошлог века и живи кроз генерације и три галерије. Једну од њих, галерију „Бабка“ основало је гост Јутарњег програма, Павел Бабка са супругом Кларом пре тачно 30 година. Они су уједно са Општином Ковачица и покренули иницијативу за стављање наивног сликарства на Унескову листу.

„Позвали смо стручњаке из Србије и из Словачке на овај округли сто који су говорили како очувати ово сликарство. Иницијатива је дата, у међувремену смо урадили истраживање са свим сликарима. Гордана Благојевић из Српске академије наука и уметности из Института за етнографију је урадила и то нам је путоказ како треба даље“, објашњава Павел Бабка.