Лаза Костић на Калемегдану

Књижевник Љубомир Симовић открио је, у Калемегданском парку у Београду, бисту песнику Лази Костићу, у оквиру свечаног програма прославе 170 година постојања Српске академије наука и уметности.

Откривањем бисте, дела академика Николе Коке Јанковића, Лаза Костић "дошао на своје место, на коме га дочекује низ знаменитих песника - Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Војислав Илић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Милан Ракић и све њих и све нас са горњег града гледа Деспот Стефан Лазаревић песник 'Слова љубве'", истакао је Симовић.

"'Слово љубве' Лазе Костића зове се зове 'Santa Maria della Salute'", рекао је Симовић, напомињући да се откривањем бисте наглашава једна од "магистралних линија нашег песништва почевши од Деспота Стефана Лазаревића до Лазе Костића" која повезује 19. и 20. век.

Својим схватањем поезије, језика и света Лаза Костић је толико отишао испред свог времена и толико је и данас жив и актуелан, толико подстицајан, чак и провокативан, истакао је Симовић, додавши да је Костић међу нама живо присутан да га читамо и доживаљавамо и као песника 21. века.

Глумац Гојко Шантић прочитао је, потом, песму Лазе Костића "Међу јавом и мед сном".

Лаза Костић је рођен 1841. године у Ковиљу у Бачкој. Након што је докторирао права, бавио се адвокатуром и био бележник и председник суда. Потом се одлучио је да се до краја свог живота бави књижевношћу, новинарством и политиком.

Костић је своје књижевно стварање почео у јеку романтизма поред Јована Јовановића Змаја и Ђуре Јакшића. Написао је око 150 лирских и 20-так епских песама, балада и романси, као и три драме, естетичку расправу, филозофски трактат и велику монографију о Јовану Јовановићу Змају.

Једна од његових најпознатијих дела су "Међу јавом и мед сном" и "Santa Maria della Salute".