Недовољно библитека за слепе

Од укупног броја објављених наслова у свету, два до пет одсто доступно је слепима. За разлику од земаља у окружењу Србија иако има 11.000 слепих, нема државну библиотеку за слепе, те се библиотечка и издавачка делатност одвија у оквиру Савеза слепих Србије и њене бибиблиотеке "Др Милан Будимир".

Република финансира ту специфичну делатност, али није нарочито издашна у издвајању средстава за ту намену. Нешто више од 2.000 наслова у облику књиге на Брајевом писму и око 5.000 у форми звучне књиге на касетама и компакт дисковима.

Према речима Драгише Дробњак, секретара Савеза слепих Србије, то је веома мало у односу на стварне потребе. Дробњак објашњава да Министарство културе редовно издваја средства за библиотечку и издавачку делатност за слепе, али на жалост последњих година све мање и мање и ова важна делатност је угрожена.

Средствима која добија од Министарства културе Савез слепих Србије књиге наручује код јединог званичног издавача за производњу књиге за слепе "Албатрос плус". Углавном су то звучне књиге, јер је њихова производња јефтинија. Нешто мало наслова размењује се са Савезом слепих Војводине.

"Одељење за штампање књига на Брајевом писму стоји практично од почетка године, јер у овој техници као скупљој не производи књиге због недостатка средстава", објшњава Јагош Ђуретић директор издавачке куће "Албатрос плус".

Мањак новца кочи израду књига

Ове године Министарство културе издвојило је шест милиона динара, што је за два милиона мање него прошле.

Душица Живковић помоћник министра за заштиту културног наслеђа рекла је како се очекују  резултати са конкурса у области информисања особа са инвалидитетом и после ребаланса вероватно ће добити суму коју су иначе у прошлој години имали, а то је осам милиона.

Живковићев је додала и да би системско решење било формирање и оснивање библиотеке као јавне установе, али то подразумева стабилно финансирање. Од иницијативе да се оснује таква библиотека прошло је годину и по дана. И даље се само прича о томе.

Биљана Алексић ученица IV разреда Филолошке гимназије у Београду објашњава како је нова издања теже наћи, поготово у Брајевом облику, највећи проблем представљају уџбеници.

Недостаје и стручна литература, па они који раде на рачунару, књиге проналазе у електронском облику. То је принудно решење.

"Постоји говорни софтвер за слепе на српском језику који се може добити преко Фонда здравства. Књиге скенирате, пошаљете и онда вам тај говорни софтвер то прочита", рекла је Сања Глигорић социјални радник у Савезу слепих Београда.

Књиге из библиотеке позајмљују се корисницима широм Србије и бесплатно шаљу поштом, а захваљујући подршци града, читаоцима у Београду достављају се на кућну адресу.