Дан Етнографског музеја

У Етнографском музеју, уручне су годишње награде "Боривоје Дробњаковић" за значајан допинос у области етнологије и етнографске музеологије.

Признања су добиле Десанка Николић, за животно дело и укупни допринос етнологији и Весна Ранковић, за најбољи дипломски рад, а уручила их је в.д. директора Етнографског музеја Вилма Нишкановић.

Николићева је дипломирала на Филозофском факултету 1952. године и била је научни саветник Етнографског института Српске академије наука и уметности.

Учествовала је у пројектима националног значаја, у оквиру активности Војног музеја и Етнографског института.

У њеном богатом научном опусу могу се издвојити три круга истраживачких проблема - одевање, културне промене и менталитет.

У оквиру широког и разноврсног научног опуса, Николићева је објавила монографска дела: Каталог одликовања Србије и Црне Горе до 1941. године, Одевање граничара Војне крајине у 18. и 19. веку и око 100 радова из домена етнолошке и антрополошке проблематике, као и сродних научних дисциплина које третирају становништво и његову културу.

Ранковићева је добила награду из области етнологије и етнографске музеологије за рад Улога појма Косово у процесу конструисања српског националног идентитета.

Предмет овог рада је антрополошки приступ косовском миту и његовој појачаној ревитализацији, у периоду од једностраног проглашења независности Косова.

Награде "Боривоје Дробњаковић" додељују се сваке године на дан Етнографског музеја.

Изложба Пластичне деведесете

Етнографски музеј у Београду прославио је 109. рођендан, изложбеном поставком Пластичне деведесете аутора Марка Стојановића и Милоша Матића.

Према ауторима изложбе, пројекат Пластичне деведесете утемељен је на реалним и симболичким значењима употребе пластике, предмета од пластичних маса који су обележили последњу деценију 20. века на тлу Србије, како би се нешто рекло о том времену.

"Пластика је обележила и забележила 20. век, од филма, плоча, ЦД и ДВД, сви носачи информација које су забележили све хумано знање, све што се сматра цивилизацијом забележено је на пластици, материјалу који је пре сто година замишљен као универзални материјал који ће заменити све друге", казао је Матић.

Аутори изложбе истакли су да је мото изложбе "јефтино буђење скупих успомена", на време међународне изолације и кризе хуманих вредности, морала, привреде и друштва у целини, када се распао социјализам, а транзициону економију започињу "пластичари" из Нове Пазове.

"Становништво осиромашује и пластика као сурогат трајних материјала има хиперпотрошњу, користи се готово за све производе које је готово немогуће набројати, па смо одабрали оне који сведоче о целокупном културном окружењу", казао је Стојановић.

Аутори изложбе истакли су да у свету, од 2000, постоји тенденција ослобађања од пластике, али да је тај тешко разградљив материјал још увек део овдашње стварности.