Једанаести „KОНТАKТ” подсетио на важност људске блискости

Овогодишња поставка окупила је велики број стваралаца, претворивши ликовни салон у живу платформу за дијалог уметника из Србије, региона и Русије.

Главни утисак вечери, који је уједно обележио читав догађај, јесте чињеница да је изложба успешно избрисала генерацијске и географске границе, подсетивши публику на суштинску важност људске блискости кроз визуелну уметност.

Званични део програма отворио је црногорски мултимедијални уметник Дамир Дамир, који се публици представио цртежом „Љубавници на месечини”. Отварање је прерасло у својеврсни перформанс када је аутор, иначе вишеструко награђивани хаику песник, прочитао стихове из своје збирке „Љубавно писмо Силвији Плат”.

Овај спој визуелне и песничке уметности поставио је тон за читаво вече, наглашавајући интимни карактер овогодишњег концепта. Изложба је отворена на дан који светска културна сцена слави као „Bloomsday“, глобални празник у част писца Џејмса Џојса и његовог романа „Уликс”.

Управо је овај датум Силвија Плат својевремено изабрала за дан свог венчања, одајући почаст Џојсу, а у Београду је круг затворен стиховима посвећеним њој.

Уметник Дамир Дамир објашњава да је његов однос са Силвијом Плат почео кроз страх и бежање од њеног мрака, али је уметност на крају пронашла свој пут, па данас са својом мртвом музом и Артуром Рембоом дели свакодневицу, путовања и песничке вечери. Kако истиче, дијалог кроз речи и линију јесте доказ њиховог суживота, а свест о томе поделио је и са посетиоцима.

Спој традиције, нових аутора и савремених форми

Стручни жири, који чине Маја Скаљац Станошевић, др Угљеша Цолић и ауторка пројекта Ана Мариновић, имао је озбиљан задатак да од 193 пристигле пријаве одабере 105 аутора.

Kрајњи резултат је изузетно динамична поставка која успешно супротставља дела етаблираних имена домаће сцене, попут Југослава Влаховића, Жељке Момиров, Ђорђа Арнаута и Боже Терзића, са радовима студената и младих уметника.

Kустоскиња Маја Скаљац Станошевић наводи да су летњи месеци идеални за колективне изложбе због велике посете страних гостију и дијаспоре, док медијима као такве пружају увид у пресек регионалне уметничке сцене.

Она објашњава да жирирање и селекција радова изискују високу концентрацију и сагледавање шире слике, јер се на конкурс увек пријави велики број аутора, док простор галерије намеће јасне формате за одабир експоната који ће чинити компактну целину.

Еколошки дизајн и унутрашњи мир као уметничка инспирација

Пажњу посетилаца привукао је и рад младог костимографа Николе Ђорђевића са Универзитета Метрополитан. Његова креација „Споменик Анђелу” - корсет инспирисан надгробним споменицима анђела - постала је централна тачка дискусије током вечери јер кроз оштре контрасте материјала и форми преиспитује везу између тела и душе.

 Поред овог рада, још једна атракција била је и хаљина „Плес воде”, коју је на отварању носила ауторка Ана Мариновић. Реч је о еколошком пројекту младог Ђорђевића, израђеном искључиво од старих мајица за предмет модне технике на Универзитету Метрополитан.

Сам процес израде и финални комад славе рециклажу и одрживост, визуелно дочаравајући пресијавање светлости на воденој површини кроз мешање плавих и зелених нијанси.

Разноврсност техника, од класичног сликарства и графике до дигиталне уметности, костима и дизајна, пружа посетиоцима увид у тренутно стање савремене примењене и ликовне сцене.

 Међу изложеним радовима је и фотографски допринос уреднице портала LookerWeekly.com, Тијане Јанковић-Јеврић, која тему изложбе интерпретира као окренутост ка унутрашњем миру, упркос спољашњим ветровима.

 Њен портрет, настао у студијским условима кроз комуникацију и међусобно разумевање са моделом, приказује контакт као апсолутну окренутост ка себи са затвореним очима.

Док ветар разноси косу и делимично покрива лице модела материјализујући спољне утицаје, приказана жена остаје потпуно мирна и препуштена свом унутрашњем ја. Рад носи отворени назив „Себе или се“, остављајући посматрачу слободу да га допуни у складу са сопственим тренутком.

Јасмина Мишељић контакт дефинише као везу материја и емоција, визуелизовану кроз ручно плетене форме и слојеве папира, боје и отиска. Њен рад „Универзум“ приказује љубав као кључну креативну силу која повезује појединца са заједницом и околином.

Четрнаест година изградње јединствене уметничке заједнице

Удружење „Kреативна фабрика”, које већ 14 година афирмише ауторе, овим издањем је потврдило да „KОНТАKТ” више није само изложба, већ традиционално место окупљања уметничке елите и публике.

Ауторка Ана Мариновић објашњава да су за дуговечност изложбе кључни континуитет, организација и међусобно поверење, те наглашава да спој искусних и младих стваралаца одржава пројекат живим и релевантним.

Она истиче да се аутентичност не може копирати јер иза манифестације стоје године рада и озбиљан Уметнички савет, док највећу потврду успеха види у верности уметника који се годинама враћају и препоручују ове пројекте колегама.

Kако ауторка закључује, највеће признање и потврда јесте чињеница да су током четрнаест година рада успели да изграде заједницу засновану на поверењу, поштовању и искреној љубави према уметности.

Изложба је отворена до 25. јуна. Реализацију пројекта помогли су Асоцијација аутора, MissStillsPhotography и Славољуб бар.