Балканолошки институт САНУ обележио девет деценија постојања

Циљ оснивања Института био је да подстакне међусобно упознавање балканских држава и да научним радом допринесе стварању примереније слике о Балкану од оне које је преовлађивала у Европи после Великог рата.

Краљ Александар је из својих личних средстава осигурао Институту месечну субвенцију, која је чинила његов оснивачки капитал и омогућила да се покрене часопис.

Директор Балканолошког института САНУ Војислав Г. Павловић. каже да је издавачка делатност Института била усмерена у два правца, научном и публицистичком.

„Часопис Института је био основ његове научне продукције, и с правом се може рећи да је окупио елиту научника који су се бавили Балканом. Публицистичка делатност Института била је далеко значајнија и у складу са основном орјентацијом Института заснивала се на промоцији вредности Балкана", додаје Павловић.

Међународна сарадње је од самих почетака била једна од примарних орјентација Института.

Председник САНУ, академик Зоран Кнежевић истиче да примарна истраживања не познају националне границе, већ упућују на регионалну и европску сарадњу, у сагледавању својих конститутивних обележја, па је тако и издавачка делатност Института такође била усмеравана ка публиковању на светским језицима, како би се омогућила непосредна комуникација са међународном научном заједницом.

Сарадници Института учествују у бројним пројектима Фонда за науку, као и програмима Европске уније КОСТ и Креативна Европа.

Ана Мари Сореску са Балканолошког института наводи да су учествовали у чак седам пројеката Фонда за науку, од којих је Институт био носилац шест пројеката.

„Тиме је наш Институт ступио на велику позорницу истраживачких института у Србији који успевају да нуде важне и актуелне теме, не само за Србију него и за регион и за свет“, истакла је Ана Мари Сореску.

Развијена дигитална инфраструктура омогућила је видљивост Института у дигиталној сфери.