Хипи покрет као последња утопијска слика света

У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ отворена је изложба „Хипи покрет као последња утопија о слободи и једнакости међу људима – 55 година од Вудстока”. У фокусу поставке је хипи покрет као последња утопијска слика света која се у једном кратком периоду чинила могућом.

Знак „пис“, амблем хипи покрета, настао је током кампање за нуклеарно разоружање. Гандијевски бунт према режиму, ратовима, униформности и материјализму, обележило је генерацију младих познатију као „деца цвећа“. Међутим, утопија је брзо почела да гута своју децу.

„У том свом неком најневинијем, првом, изворном и неукаљаном смислу тај покрет испоставио један озбиљан захтев. Заправо један недосањани, неостварени сан, а кад погледамо лево-десно, око себе, видимо да је у том сну, не само што се није остварио него су се појавили и обриси неких кошмара“, наводи Вука Јеремић, коауторка изложбе.

Хипици, настали из битника, пропагирали су хедонистички начин живота, другачија стања свести. Циљ им је био стварање новог друштва заснованог на миру и љубави, док су их многи сматрали неморалним због њихових идеја о употреби наркотика и сексуалним слободама.

Можете видети историјат Вудстока, моду хипи покрета, филозофију живота која нагиње источњачкој филозофији пре него рационалистичкој западној. Али оно што је најважније је да је то један бунт против малограђанског друштва тога времена, против рата, против материјалистичког начина живота којим смо данас окружени“, истиче Драгана Михаиловић, коауторка изложбе.

Посебан куриозитет ове изложбе јесу фотографије са демонстрација у Београду из 1968. године из приватне архиве фотографа Томислава Петернека, као и фотографије Милана Симића са представе Коса која је играна 1969. године у Атељеу 212.