Изложба посвећена Данилу Кишу у Паризу

Изложба посвећена животу и стваралаштву Данила Киша, поводом 20. годишњице смрти писца, отворена је у Културном центру Србије у Паризу, у присуству бројних гостију из земље и света.

"Ово је прилика да нашу и француску јавност подсетимо на великог писца", рекла је Олга Красић Марјановић, ауторка изложбе коју је први пут видела београдска публика 2005. године.

Поставка у Паризу је проширена новим фотографијама из периода када је Киш живео у Паризу, као и његовом преписком са бившим француским председником Франсоа Митераном, од кога је писац тражио да подржи стваралачке слободе у тадашњој Југославији.

Киш је први пут прешао границу 1959. године, на путу за Париз, у коме је потом написао нека од својих најзначајнијих дела.

Пред крај живота радио је као лектор за српски језик у Бордоу, Стразбуру и Лилу, а за књижевни допринос је 1986. године награђен највећим француским државним одликовањем - орденом витеза уметности и књижевности - који му је уручио тадашњи министар културе Жак Ланг.

"Ланг је много помогао Кишу у време када је још било тешко бити југословенски писац. Још док није био министар позвао је Киша на симпозијум на југу Француске и потом пратио његов рад и помогао му да остане у Француској", каже директорка Француског културног центра у Београду Паскал Делпеш, која је са Кишом делила последње године његовог живота.

Објављивање Кишових сабраних дела

Делпеш, која се бави Кишовим светским правима, најавила је да ће француска издавачка кућа "Фајар" ускоро објавити његова сабрана дела.

"У Француској ће ове године изаћи нови превод Кишовог дела, а потом и сабрана дела која "Фајар" једва чека да објави. Преводи добро иду у Шпанији, а поготово у Немачкој, његова књижевност се преводи у источној Европи, али не и у Русији, где Киш дуго није могао да буде објављен из политичких разлога, што је парадоксално и тужно", истакла је Делпеш.

Директорка Француског културног центра у Београду истакла је и да се последњих година број земаља у којима је Киш превођен проширио на Јапан, Кореју и Кину.

Отварању изложбе посвећене Кишу присуствовала је и његов јапански преводилац Оку Ајако, која је својевремено докторирала на његовој књижевности. Поред њеног превода "Пешчаника", на јапанском се могу читати и "Рани јади" и "Енциклопедија мртвих".

"Ове године ће бити преведена још једна Кишова књига, 'Башта, пепео', а у плану је и 'Гробница за Бориса Давидовича'", рекла је Ајако, додајући да у Јапану постоји бројна Кишова публика.

"Када бих поредила Киша са неким јапанским писцима, онда би то били писци пореклом из Кореје, који се, такође, баве проблемима идентитета", рекла је Ајако, која планира да на јесен постави изложбу о Кишу у Јапану, за шта очекује подршку српске амбасаде у овој земљи.

Највећи број докумената на изложби у Паризу потиче из Архива САНУ, али и архива Телевизије Београд, радио Београда и фотодокументације Танјуга и "Борбе".