Сергеј Јесењин – омиљени руски песник, последње стихове написао је својом крвљу

На данашњи дан 1895. рођен је руски писац Сергеј Александрович Јесењин.

"Ако једном одеш, немој се окренути, јер ако се окренеш мораш се вратити, а ја не желим да се вратиш одлазећи", говорио је Јесењин, песник са репутацијом боема, који је своју душу преточио у поезију.

А она је била у великој мери одређена самим животом песника, кажу историчари књижевности, одрастањем на селу, револуцијом, лутањима, великим страстима и љубавима.

Шта сам? Ко сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
и волим те успут, ко да сањам,
као многе друге на тој земљи.

У Москву је из родног села Константинова дошао као златокоси дечак. Студирао је на Градском народном универзитету и писао је. Руски фолклор и обичаји били су главна инспирација.

Његов таленат и свежину песничког израза препознали су угледни песници Александар Блок и Сергеј Городетски, који су му помогли у поправљању стила писања и у промовисању књижевног рада.

У престоници је Јесењин живео боемски, највише боравећи у кафанама, малим локалима и мензама, у којима су се у време револуције окупљали писци, глумци, сликари. Он би понекад гласно рецитовао стихове својих песама.

"Често сам одлазио. И окретао се и враћао сам се. И ништа није било исто, ни пејзажи, ни људи, ни ја. Схватио сам не треба се враћати, оно што је било лепо нека заувек остане у сновима. Вечно ће трајати", говорио је Јесењин.

Говорио је и да читалац у његовим стиховима треба највише пажње да обраћа на лирска осећања и форме. Непосредно после револуције са још неколико песника Јесењин је осмислио и почео да промовише нови песнички покрет - имажинизам.

"У олуји и бури крај недаћа свих, уз тешке губитке и тугу клету, бити природан, насмејан и тих највећа је уметност на свету", стихови су из песме Црни човек.

Жене су га обожавале као човека ретке лепоте и као надареног песника. Међу њима била је и Исидора Данкан.

Последње стихове "Довиђења, друже, довиђења" написао је непосредно пред смрт, својом крвљу, јер му је понестало мастила.

Убио се у ноц́и, између 27. и 28. децембра 1925. године.