Преминуо нобеловац Харолд Пинтер

Британски драмски писац Харолд Пинтер, добитник Нобелове награде за књижевност 2005, умро је синоћ, у 79. години, саопштила је данас његова супруга Антонија Фрејзер. Од 2002. године боловао је од рака.

Пинтер, познат по оштрим политичким ставовима, био је и песник, редитељ, сценариста и глумац.

Шведска краљевска академија, која додељује Нобелове награде, описала га је као најистакнутијег драмског писца у послератној Британији.

Пинтерове драме "откривају страхове који вребају у свакодневном комуницирању и претњу свакодневице", навео је тада жири Академије.

У свом раду Пинтер "открива бездане у свакодневним причама", саопштио је жири, уз оцену да је "Пинтер вратио позориште на основне елементе: Затворен простор и непредвидив дијалог, где људи зависе једни од других, а варке се руше."

"Његов слободни стил, пун претећих тишина, допринео је стварању придева 'Пинтеровски'", наводено је у образложењу Шведске краљевске академије.

Његов богати опус обухвата 32 драме, један роман, а написао је и 22 сценарија за филмове.

Најпознатији комади су "Рођендан", "Превара", "Ничија земља", "Повратак", "Језик планине", а сценарије за филмове "Жена француског поручника", "Слуга", "Љубавни гласник".

Биографија бунтовника 

Син јеврејског кројача, Пинтер је рођен 10. октобра 1930. у Лондону где је и одрастао.

Похађао је чувену Краљевску академију драмских уметности, али ју је напустио после свега два семестра.

Бунтовник и политички активиста још од ране младости, Пинтер је одбијао да служи војску, позивајући се на приговор савести. Због тога су му два пута судили, али му је на крају одређена само новчана казна.

Оштро супротстављао одлуци британске владе да учествује у инвазији на Ирак. Био је и противник НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године и напада на Авганистан 2001.

Приликом јавних политичких осуда, није бирао речи, па је америчког председника Џорџа Буша и британског премијера Тонија Блера називао "масовним убицама" и "ратним злочинцима".

Новембра 2006. године изабран је за члана Српске академије наука и уметности.