Јубилеј Музиколошког института САНУ

Генерални секретар САНУ, академик Димитрије Стефановић подсетио је да је крајем 1947. године, када је наш истакнути композитор Петар Коњовић основао Музиколошки институт, почела "значајна историја српске музике и писане речи о музици".

Стефановић је рекао да су тада врата Академије отворена музикологији као науци.

"Принципи рада Института који се и данас следе, а који се односе на прикупљање и проучавање фолклорне грађе, објављивање радова значајних српских композитора и организовање музиколошког рада, постављени су још тада, пре шест деценија", истакао је Стефановић.

Секретар Одељења ликовне и музичке уметности, академик Дејан Деспић је нагласио да је Институт био упућен пре свега на проучавање српске музике 19. и 20. века, као и на проучавање музичког фолклора, али да постоје неистражена поља у оквиру којих Институт у будућности мора да спроведе систематично и дубље истраживање.

Српска музичка баштина  

Директорка Музиколошког института др Даница Петровић је рекла да је, с обзиром на чињеницу да је током протеклих шест деценија у Институту радило само 14 сарадника, ова  институција ипак остварила значајне резултате на просторима Србије, али и Европе.

Петровићева је подсетила да је сарадница Музиколошког института Стана Ђурић-Клајн написала прву "Историју српске музике" која је преведена на енглески језик.

"Померене су границе почетака историје српске музике са 19. века и Корнелија Станковића на крај 14. и почетак 15. века. Започета су истраживања извора и прилика у 18. веку, а сабрана је и значајна колекција списа и рукописа наших композитора 19. и 20. века", истакла је Даница Петровић.

Сарадници Института поставили су темељ проучавања српског фолколорног наслеђа, сакупили значајну збирку аудио снимака - око 150 воштаних плоча које је Коста Манојловић снимио касних двадесетих година прошлог века и 500 магнетофонских трака са снимцима народне и црквене појачке традиције са свих простора које су Срби насељавали.