Век од смрти Петра Кочића

И да је створио само Давида Штрпца, било би довољно за вечност. Јер једино иза великих писаца остају књижевни јунаци-симболи. Лукави крајишки сељак из "Јазавца пред судом" је сељак уопште, варан и искоришћаван, али одлучан у борби за правду.

"Петар Кочић је један од наших највећих реалистичких приповедача и његова врлина је у томе што је створио ликове који се не заборављају и такве приче у којима су слике природе нешто што се не може заобићи и модерна српска књижевност у том свету слика из природе почиње управо са њим", каже књижевни критичар Васа Павковић.

Прво значајније књижевно дело, "Пјесме", објавио је 1898. године. Писао је приповетке и политичко-социјалне сатире. Био је песник крајишког живота, борац за слободу и друштвену правду. 

"Кочић је био и трубун, и писац, и борац, и оснивач часописа и новина, а истовремено и породични човек који је волео своју децу, домовину, свој завичај и народ", истакао је проф. др Ненад Новаковић, приређивач Сабраних дела Петра Кочића.

Данас, век после смрти Петра Кочића, његово име је осим на корицама књига које је написао, на школама и библиотекама, које су по њему назване, на споменицима који су му посвећени, и посебно важно у књижевним наградама.

"Рекао бих да је он спона између наше дубље традиције, пре свега усменог типа, и великих приповедача с тог простора, мислим на Бранка Ћопића и Иву Андрића. Он је карика у ланцу нашег књижевног канона и данас га је најбоље на тај начин разумети и актуелизовати", рекао је Михајло Пантић, добитник награде "Кочићево перо".

Умро је у окупираном Београду смели проповедник слободе.