Ин мемориам: Нађа Ивањи Шваб

Тихо и ненаметљиво, напустила нас је Нађа Ивањи Шваб, а иза ње остају приче о великим уметницима и догађајима у ликовној уметности и сећања многих на насмејано лице и благост која ју је красила.

„Нађа је била моја прва уредница у култури, у Београдском и Јутарњем програму. Било је то време када је култура била важна у медијима и када се много новинара бавило том темом. Била је то добра школа ТВ новинарства. Учили смо од ње, нас десетак које је окупила у редакцији. Нађа је изузетно волела своју професију, спојила је две своје велике љубави“, наводи Оливера Милошевић, одговорна уредница Редакције за културу и уметност Културно уметничког програма РТС.

За РТС је урадила стотине извештаја са изложби и емисија. Значајан је њен серијал Ликовна колонија, посвећен нашим уметницима, кроз који је бележила њихова излагања, процесе стварања, унутрашње светове, креирајући простор у ком уметност добија свој глас.

„Друга значајна њена емисија, серијал су Дворови. Међу првима је улазила у европске дворове и преносила то шта се у њима налази, од уметности, каква су све дела била унутра и откривала међу првима све то. Налазимо се у Галерији РТС једна је од иницијатора оснивања ове галерија која је постала веома важно место у уметности нашег града. Нађа је све завршавала са осмехом, увек је била добре воље и ја ћу је по томе памтити“, додаје Оливера Милошевић.

Њени текстови и телевизијски прилози били су промишљени, без сувишних речи, вођени знањем, љубављу и смиреном нарацијом.

„Она је збиља била рођени новинар, предодређен за праћење ликовне уметности, не зато што је завршила факултет, историју уметности, него зато што је имала таленат да прати уметнике да их разуме, подржи, да буде природна и спонатана са њима, а да притом не одступи од својих уверења. Она је посебна особа зато што су је сви волели, зато што је чинила добро, зато што је била посвећена и надам се да нећу бити патетичан ако се сетим стихова Бранка Миљковића, универзалних који важе и за нашу Нађу: 'Ево цвета довољно смелог да мирише и цвета, на празном месту и у успомени‘“, истиче ликовни уметник Александар Ђурић.