Продајна изложба за обнову Хиландара

Фотограф Миша Бранковић добио је благослов братства манастира Хиландар за ову добротворну акцију и фотографисање живота Свете Горе споља и унутра.

Свака фотографија је уникат, опремљена италијанским дрвеним рамом са парспартуом од квалитетног платна и поседује хиландарски сертификат.

Штампањем фотографија на сликарском платну, манастир Хиландар представљен је први пут у нашој земљи.

На изложби ће бити приказано више од 30 експоната, у 3 различите димензије, а циљ ове хуманитарне изложбе је да целокупан приход од продаје експоната буде дат братству манастира Хиландар.

У свету се већ годинама ради штампање фотографија на платну на најсавременији и најквалитетнији начин.

Историјат Хиландара 

Манастир Хиландар, сличан средњовековном утврђењу, опасан је дебелим зидовима високим и до 30 метара. На јужној и источној страни манастирског комплекса, уздижу се две велике куле, пиргови.

Манастир је смештен на трећем краку полуострва Халкидики у северној Грчкој.

Крајем 12. века византијски цар Алексије III дао је право великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави, да на рушевинама некадашњег византијског манастира Хеландариона подигну српски манастир у рангу царске лавре.

Византијскии цар издао је повељу Симеону и Сави којим се манастир Хиландар и светилиште у Милејама дарују "да Србима буду на вечни поклон".

Симеон и Сава су подигли, уз финансијску подршку жупана Стефана, будућег краља Стефана Првовенчаног, цркву посвећену Ваведењу Богородице, око које је образован читав комплекс грађевина.

Краљ Милутин је на темељима старе, сазидао нову цркву Ваведења Богородице,  која је сачувана до данас, утврдио је бедемске зидове, и подигао нове конаке у комплексу.

У комплексу манастира Хиландара, и око њега, зидали су, уз Немањиће, и други средњовековни владари, феудалци, црквени поглавари и многи приложници

За врене турске владавине, Хиландар су помагали и руски цареви и молдавски кнежеви у 16. веку, као и српски патријарси и митрополити.

Почетком 20. века манастир је имао већину српских монаха.

До великог пожара у коме је изгорело 50 одсто манастира, дошло је 2004 године. Од тада се врши реконструкција, ове српске светиње.