Дејан Стојиљковић: Читавог живота пишем књиге какве бих сам волео да прочитам

На питање да ли је боље прво прочитати књигу или погледати серију Дејан Стојиљковић мисли да је најбоље прво прочитати стрип-адаптацију која је негде између серије и књиге.

„Ради се о адаптацији, дакле, они који су читали књигу не треба да очекују 'копи-пејст' верзију романа јер је фактички немогуће књигу од 300 страна развући на 10 сати филма", напомиње писац.

То да ли ће серије пробудити исту емоцију као и књига, Стојиљковић каже, да зависи од гледалаца.

„Серија је доста експлицитна када је хорор у питању, што је нормално пошто је режира Дејана Зечевића. У књизи је доста тога скривено и намерно недоречено. Тако да ће сваки гледалац имати свој утисак."

Како каже, прилагођавање Константиновог раскршћа за потребе снимања био је доста дуг процес, али мисли да су сценаристи урадили прилично добар посао.

Радња романа смештена је у период тридесетих и четрдесетих година прошлог века. Питали смо писца колико ће серија моћи да врати гледаоце у тај период.

„Мислим да с тим неће бити проблема јер је сценографија фантастична и директор фотографије је исти као за Сенке над Балканом. Све је рађено са доста детаља. Од кулиса старог Ниша, лагума, до костима и реквизите", наводи Стојиљковић.

Милан Марић као да је изашао из књиге

Стојиљковић каже да је као и свако снимање историјских серија и филмова и ово било напорно.

„Глумци су се одлично снашли, нарочито Милан Марић и Аница Добра. Милан је буквално постао Немања Лукић. Као да је изашао из књиге и ушао у кадар", напомиње писац.

На питање како младима приближити ову серију Стојиљковић сматра да нема потребе за тим. „Ово је серија која је управо за младу публику. Моји читаоци су такође припадници млађих генерација."

Свако има свој „кључ"

За крај нас је занимало да ли има савет како најбоље ући у тај период и разумети књигу.

„Нема. Читање књиге је интимна ствар и свако има свој 'кљич' како да уђе у свет који је осмислио писац", сматра Дејан Стојиљковић.

„Мој стил писања је пре свега комуникативан. Јер сматрам да је поента уметности уопште у комуникацији. Пишеш за друге људе, о другим људима или о себи. Не сме да буде досадно. Не сме да буде преамбициозно, не сме да буде банално. У ствари, ја читавог живота пишем књиге какве бих сам волео да прочитам. тако да логично мој стил највише 'трпи' од писаца као што су Иво Андрић, Борислав Пекић, Црњански... Од страних писаца на мој стил су највише утицали Стивен Кинг, Нил Гејмен, Ијан Мекјуан, Џозеф Конрад, Маргерит Јурсенар... Поменуо бих и неке песнике попут Миљковића, Попе, Миодрага Павловића..."

Серију ишчекујемо на малим екранима, датум, време и место премијере још увек није познато.