Шериф Когберн стигао на ФЕСТ

Вестерн Човек звани храброст, који овог пута потписују браћа Џоел и Итан Коен, напокон је стигао и пред београдску публику. Посетиоци у Центру „Сава" моћи ће да виде Џефа Бриџиса у улози шерифа Когберна, данас у 19 и у суботу, у 11 часова.

Због чега је филмска прича о дешавањима у манастиру у планинама Магреба, насловљена О боговима и људима, 2010. године у Кану награђена Гран пријем, домаћа публика може да се увери од 22 часа.

Документарац Авала филм решење или пропадање, редитеља Срђана Кнежевића, биће приказан вечерас, од 22 часа, у Музеју Југословенске кинотеке у Београду, у оквиру 39. ФЕСТ-а.

Према речима редитеља Срђана Кнежевића, реч је о историји „Авала филма" од 1947. године, али и о садашњој ситуацији тог предузећа, које је некад успешно радило и запошљавало бројне филмске раднике.

Кнежевићев нови филм је настао од материјала преосталог од његовог прошлогодишњег документарца Центар за прање филмова, који говори о најизразитијим проблемима и аферама српске кинематографије, као што су пропадање предузећа „Авала филм", лоша приватизација биоскопске мреже „Београд филма", продаја „Дунав филма" и другим.

У документарцу Авала филм решење или пропадање говоре редитељи, критичари и други филмски посленици: Горан Паскаљевић, Желимир Жилник, Слободан Шијан, Бранислав Лечић, Божидар Зечевић, Марина Ђурашковић, Ранко Петрић, Петар Волк, Радослав Зеленовић и други.

Европски филм жртва холивудске завере?

Белгијски филмски редитељ и теоретичар Фредерик Сојхер, аутор филма Хитлер у Холивуду, изјавио је да то остварење поставља питање да ли је европски уметнички филм жртва досад неоткривене холивудске завере, препуштајући гледаоцу могућност да открије шта је истина, а шта лаж.  

На редовној конференцији за новинаре филмског фестивала ФЕСТ, Сојхер је рекао да сматра да има веома добрих и квалитетних холивудских филмова, али да је потребно да биоскопи буду отворени и за све остале кинематографије.

Према речима угледног редитеља, сваки филм одражава културу земље у којој је настао и управо због тога је важно да се у биоскопима приказују и други филмови осим холивудских.

Домаћој публици најпознатија по улози у Петпарачким причама, Португалка Марија де Медеирос, у Сојхеровом филму игра себе.

Глумица прави документарац о филмској звезди Мишлен Прел, чија је каријера почела тридесетих година 20. века, и долази до податка да је њена колегиница снимила филм 1939. године са Лујом Арамчеком, који због рата никад није приказан.

Марија де Медеирос креће у потрагу за изгубљеним филмом и оно што је требало да буде документарац постаје узбудљива истрага кроз заборављену прошлост европског филма.

Филм Хитлер у Холивуду снимљен је фото-апаратом, а главни глумци су истакнути тако што су обојени. За то је било потребно око три месеца, али та техника, како је истакао Сојхер, показује да је могуће снимити филм и с малим буџетом.

Београдска публика могла је то остварење да види током ФЕСТ-а, 26. фебруара и 3. марта, у Дворани Културног центра Београда, у оквиру програма „Изабрани документарци".

Филмска критичарка и уметничка директорка Филмског фестивала у Таормини (Италија) Дебора Јанг чланица је жирија за доделу награде „Еритроцит" за најбољи филм у програму „Европа ван Европе" на овогодишњем ФЕСТ-у.

Дебора Јанг је истакла да су за њу, као члана жирија, главни критеријуми иновативност и различитост и додала да филм треба да помера границе у техничком смислу, али и да код гледалаца пробуди емоције.

„Проблем с нама критичарима јесте тај што ми гледамо много филмова, и они нам убрзо постану досадни, посебно зато што сви филмови обрађују исте теме. Зато је иновативност и различитост управо оно што тражимо", рекла је Дебора Јанг.

Према њеној оцени, холивудски филмови могу да имају такве квалитете, и као пример навела филм Алиса у земљи чуда, редитеља Тима Бартона.