Технологија „убија“ уживање?

После феномена „Аватар", који је оборио све рекорде зараде на биоскопским благајнама у свету, многи холивудски продуценти одлучују се да снимају или да, после снимања, своје филмове пребаце у све популарнију тродимензионалну технику.

Најсвежији пример је римејк легендарног филма „Борба титана" редитеља Луја Летерија, који после недавне светске премијере у Лондону, ове недеље стиже и у наше биоскопе.

Оригинална „Борба титана" из 1981. коју је режирао Дезмонд Дејвис, са сер Лоренсом Оливијеом, Харијем Хамлином и Урсулом Андрес, била је заснована на грчком миту о Персеју - хероју који се у потрази за принцезом Андромедом, сукобљава са Кракеном и медузом Горгоном.

У новој митској авантури са елементима фантастике глумачку поставу чине Сем Вортингтон, Лијам Нисон, Рејф Фајнс.

С обзиром на временску дистанцу од готово 3 деценије, бесмислено је поредити два филма. Иако је нова верзија у техничко-технолошком смислу, али не и глумачки, у предности у односу на стару, критика се након светске премијере обрушила на римејк.

„Борба титана" није снимана као тродимензионалан филм, већ су продуценти тајну успеха „Аватара", накнадно одлучили да га из дводимензионалне пребаце у три-де технику.

Један од коментара критичара био је да је „Борба титана" једини филм који је успео да помоћу 3-де ефеката постане гори него што јесте.

Било је и констатација да ће још неколико спектакуларних филмова попут „Борбе титана" бити довољан разлог да биоскопска публика почне да чезне за класично снимљеним филмовима који боље приказују контрасте и јачину боја, а код брзих сцена не изазивају замор очију.

У америчким филмским магазинима потенцијалним гледаоцима деле се и савети - попут „објасните деци да није планирано да 'Борба титана' буде у тродимензионалној техници".

Све је учињено да би власници биоскопа могли да наплате додатних пет долара. На крају стижемо до недоумице - исплати ли се по сваку цену, зарад новца прибегавати новим технологијама.