Како се спасавају филмски класици – пут траке од депоа до дигитално рестауриране верзије

Први филм код нас снимљен је 1911. године. Од тада до данас снимљено је на хиљаде. Њих 100 је проглашено за национално културно добро и већина се чува у депоу Југословенске кинотеке. Ових дана стручњаци раде на рестаурацији старих филмова.

Процес рестаурације филма је компликован, може да траје и три месеца, а почиње у депоу Југословенске кинотеке, где се чува око 100.000 филмских копија. У посебним условима. Када се изабере филмска трака, шаље се репаратору који треба да је припреми за скенирање, односно отклони физичка или хемијска оштећења.

„Што се тиче хемијских оштећења, поправке трају по недељу-две дана, свака ролна посебно се чува у ексикатору и ради се то што јој фали. Ако је сува и крта овлаживање или обрнуто. Што се тиче физичких ,када је трака поцепана, то се лепи специјалним селотејпом, склапа се све, не сече се ниједна слика, све се чува у што бољем стању да би они при скинирању имали мање посла за сређивање слике. Код нас је буквално здравствени картон филма“, објашњава Борис Стевановић, технички репаратор филмске траке.

Спремна трака одлази на скенирање.

„Скенирамо 16 мм и 35 мм филмове. Постоје две главе за 35 мм филм, једна је нормална, једна је архивска глава, што значи да има већи отвор, већу капију, што нам омогућава да ухватимо и перфорације са стране уколико филм није добро ископиран. Брзина скинирања је од једног фрејма у секунди некад чак и спорије, до 14-15 фрејмова у секунди ако је трака новија и добро очувана“, наводи Стеван Станић, рестауратор филма.

Потом трака стиже до последње станице – специјалног програма за рестаурацију.

„Сам програм има своје модуле са вештачком интелигенцијом који нам јако олакшавају посао, добрим делом аутоматски очисте слику, али остане доста тог материјала који или је грешком обрисан, а није требало, програм се обично збуни око тих покрета, или није успео да препозна оштећење и оставио га је и онда ми морамо ручно да уклонимо то оштећење. Рецимо, овде је филтер промашио мало већу флеку али то није проблем и она ће бити уклоњена ручно“, прецизира Милан Мијушевић, рестауратор филма.

Рестаурација помаже да се очува домаћа кинематографија, а тиме и национални и културни идентитет. Тако се ствара трајна архива за будуће генерације.