Љубав на кинески начин: Зашто је роман „Џејн Ејр" постао обавезна лектира

Књижевни класик из 19. века, који се оригинално сматрао пионирском причом о оснаживању жена, могао би се учинити као изненађујући избор у земљи где држава строго контролише уџбенике како би осигурала идеолошку униформност. Међутим, званични Пекинг у делу списатељице Шарлот Бронте види другу, веома важну поруку, а то је вредност проналаска праве љубави.

Према наводима државног листа Пекинг дејли, прича о Џејн Ејр представља противтежу површним схватањима о изгледу и богатству која су доминантна у добу друштвених мрежа. Последњих година, интернет романи и мини-серије са необичним заплетима о разметању богатством, одбаченим љубавницима, умишљеним милијардерима и несрећним љубавницама који кују освету, постали су главни трендови у сфери филмске и телевизијске продукције. Управо то је привукло пажњу кинеских власти.

У јуну ове године, регулаторно тело за емитовање ТВ програма покренуло је кампању сузбијања штетног и неукусног садржаја за који се сматра да промовише искривљене погледе на односе и брак.

Читање приче о Џејн Ејр – девојчици без родитеља која проналази своју независност пролазећи кроз низ недаћа и на крају се заљубљује у свог богатог послодавца – помоћи ће четрнаестогодишњацима у Кини да развију здравије вредности, пренео је државни лист.

„Када деца тек почињу да доживљавају романтична осећања и још су наивна и неискусна, то је кључна фаза за развој здравог карактера", наводи се у саопштењу.

Од класика до учионице

Ова прича о одрастању изузетно је популарна у Кини још откако је први пут стигла у ту земљу 1925. године. Од тада је преведена, објављена и адаптирана у позоришне и филмске продукције безброј пута. Британски филм је чак нашао пут до кинеских биоскопа 1979. године, непосредно након турбулентне Културне револуције.

Главна јунакиња, која свом будућем мужу у чувеној сцени каже да није без душе и срца само зато што је сиромашна и неугледна, дуго је у Кини слављена као хероина радничке класе која се бори против репресије. Због тога је књига дуго била прихваћена од стране владајуће Комунистичке партије.

Ипак, њено укључивање у наставни план и програм упадљиво је у тренутку када други облици феминистичких расправа и активизма у Кини све више долазе под строги надзор.

Поједини родитељи су довели у питање да ли данашња кинеска омладина, одгајана у релативно комфорном окружењу, уопште може да разуме или да се поистовети са дубоком и компликованом љубавном причом описаном у роману.

Једна мајка је на друштвеној платформи Сјаохонгшу поделила забринутост, наводећи да ју је син питао да ли читање овог дела учи девојчице у његовом разреду да њиховим мозгом треба погрешно да влада љубав. Према њеним речима, дечак није могао да схвати зашто Џејн бира да се уда за слепог човека, сматрајући да је то једноставно лоша одлука.

„Кинески систем основног образовања ставља велики нагласак на академско знање и висока постигнућа, али врло, врло мало фокуса на љубав или развој карактера", објаснила је Ћин Шивен, недавно дипломирана студенткиња кинеске књижевности у Пекингу.

Она је додала да је укључивање оваквог класика у основно образовање веома неопходно данашњим генерацијама.

Критике и идеолошки правац

Међутим, књига објављена далеке 1847. године последњих година се суочава са критикама због третмана лика који ауторка често описује као „луду жену".

„Што више размишљам о томе, сматрам га све проблематичнијим", напомиње Јан Хајронг, научница из области социологије са Универзитета Ђингхуа у Пекингу.

Указује на приказ лудила и основне теме колонијализма које се прожимају кроз дело. Хајронгова сумња да ће роман помоћи кинеским тинејџерима да изграде здраве вредности, јер би неки ученици могли да га усвоје без критичког преиспитивања проблематичних идеја уграђених у њега.

„Имам одређене сумње у вези са предавањем овог романа на нивоу средње школе, посебно ако се представља као уџбеник или као пример дубоке романтичне љубави", нагласила је Хајронгова.

Нови кинески школски уџбеници прошли су опсежну ревизију као део текућих напора да се ставови и вредности деце ускладе са основним вредностима које промовише владајућа партија. Историја партије, кинески морал и правни систем постали су последњих година суштинске компоненте деветогодишњег обавезног образовног система.

Тако су званичници 2021. године објавили нову серију текстова како би објаснили мисли лидера Си Ђинпинга о социјализму са кинеским карактеристикама за нову еру.

Поред увођења чувеног романа, друге промене ове године укључују и нове лекције који децу уче како да постану свестрани градитељи социјализма, уз приче о кинеским спортским и свемирским достигнућима које тек треба да обликују будуће генерације.