Стефан Арсенијевић о Недељи финског филма: Финци доносе филмове који лече душу

„Оно што је неизбежно када је реч о финској кинематографији, то је хумор, специфичан и уврнути хумор. Чини ми се да је овогодишња селекција некако најдраматичнија до сада. Финци су доста познати по том свом кул ставу, али су у овим филмовима драме веће. Јунаци су присиљени да изнова успоставе односе са најближима или да поново пронађу себе. У свему томе на крају има наде и мислим да је то доста корисно, да у овом времену јако чудном, нестабилном и неухватљивом, ми гледамо филмове који нуде наду и нуде могућност да изнова осмислимо себе, своје односе, да светлост црпимо из људског потенцијала“, каже Арсенијевић.

То је и један од разлога што је слоган овогодишње Недеље финског филма „Светла у сумраку“, инспирисан и филмом чувеног финског синеасте Акија Каурисмакија.

Манифестацију отвара награђивано остварење „Светло које никад не ишчезава“, а Стефан Арсенијевић скреће пажњу и на друге изузетне наслове.

„То је филм Крадљивци јабука, један младалачки филм који подсећа на неке Џармушове филмове, али је веома свој и веома фински. Редитељ Сампа Патал ће бити гост нашег фестивала и разговараће с публиком. Ту је и филм Лептири и такође нам долази гошћа редитељка филма Јени Тоивониеми, чији су филмови већ приказивани на нашем фестивалу. То је једна комична драма која се дешава током фестивала танга фински танго, када ћерка и отац који су у захладнелим односима покушавају поново да успоставе контакт. Као и сваке године биће ту и шефица одељења за међународну сарадњу Финске филмске фондације Јана Пускала која је 2010. године заједно са Небојшом Поповићем основала овај фестивал“, наводи Арсенијевић.

Приврженост домаће публике финској кинематографији се осећа, како Стефан каже, у ваздуху и без обзира на културолошке разлике са Финцима се добро разумемо.

„Постоји нека уврнутост у финској култури. Има нешто што је нама недокучиво. Финцси су веома особени и веома на своју руку и никоме се не правдају што се тога тиче. Морам да кажем и са неким Финцима које познајем, па кад седимо, онда одједном замре разговор. Они просто ћуте фински, такође и те тишине су значајне. Ја наравно, као неко са југа се успаничим и кренем одмах да брбљам, али они не, тако да сам временом научио и да тако заједно ћутимо. И морам да кажем да су то лепи тренуци. Имаш некад и најлепше моменте у тишини у којој освестиш садашњи тренутак. Такође, ликови у филмовима су врло неконвенционални и зато их волимо“, истакао је Стефан Арсенијевић за Двестадвојку.

На Недељи финског филма биће приказан и један анимирани филм за најмлађу публку Мумини, чији су јунаци бајковита створења, веома популарна у овој скандинавској земљи.