„Српски филм“ и даље изазива контроверзе

Срђан Спасојевић, аутор хорор драме „Српски филм" која код нас још увек није приказана, рекао је да назив „не треба унапред схватати као блаћење Србије", и указао да је филм у Америци позитивно говорио о земљи у којој је настао.

„Код нас је, колико сам ја успео да схватим, апсолутно подељено мишљење у вези са овим филмом. А све што Србија зна о њему потиче из трејлера. Коментарисати трејлер је једно, а коментарисати филм који ниси гледао је поприлично чудно", рекао је Спасојевић агенцији Бета.

Према његовим речима, „Српски филм" је био „фантастично примљен" на фестивалу SXSW у Остину где до сада ниједан филм из Србије није приказан, и људи су се тамо „дивили земљи из које такав филм долази".

„Нема тамо приче о Србима као негативцима. Њима ако се допадне филм, допада им се и земља у којој је настао. Њима је наслов 'Српски филм' био потпуно занимљив. Неки су се смешкали и говорили 'како паметно', а други су говорили „ал' сте се помучили - смишљали сте га минут и по'. Тај наслов боде очи само овде, што је донекле разумљиво", оценио је Спасојевић.

Екстремне сцене у независној продукцији

„Српски филм", са Срђаном Тодоровићем, Сергејем Трифуновићем, Јеленом Гавриловић и Катарином Жутић у главним улогама, финансиран је потпуно независно, у продукцији фирме „Контра филм".

Од државе Србије није добио средства за постпродукцију. Нема ни дистрибутера.

Премијеру је имао у Остину, изазвавши опречне реакције због изузетно екстремних сцена насиља.

Међутим, „Српски филм" је био предмет најмање двадесет критичарских приказа; у већини је истакнута умешност његове реализације, а према неким оценама, дебитант Спасојевић је снимио врло зрео филм и „ремек дело".

„Српски филм" је поред осталог коментарисан на блогу „Вол стрит џурнала", а у међувремену је позван на двадесетак фестивала у свету, од којих Стокхолм и Торонто имају статус првог ранга.

Са друге стране, не зна се када ће филм бити приказан у Србији, ни како ће бити дистрибуиран.

Уз то, назив „Српски филм" се у домаћој јавности, пре свега у коментарима на Интернету, нашао под ударом жестоких критика, након што се појавио трејлер за ово остварење.

„Надам се да ће успех на страним фестивалима помоћи дистрибутерима да се одлуче да га прикажу", рекао је Спасојевић.

Раскринкано насиље које изазива одбојност

Главни јунак филма, бивша порно звезда Милош (Срђан Тодоровић) живи са породицом у Београду, једва састављајући крај са крајем, а онда добија понуду изузетно моћног продуцента Вукмира (Сергеј Трифуновић) да сними за њега порно филм, уз хонорар с којим ће обезбедити жену, дете и себе - али без права да прочита сценарио по којем се снима.

Милош потом открива да „филм" у којем игра повратничку улогу укључује учешће у стравичном насиљу - које се снима уживо.

Поводом сцена насиља, за које су многи критичари у САД рекли да су „шокантне" и да „прелазе границу", Спасојевић је одговорио да „није била идеја да се прави шок ради шока, или да се шокира јавност" и да је насиље у његовом филму „само оруђе уз помоћ којег је та прича морала бити испричана".

„То није насиље које је врста извештавања о насиљу, као на пример на Дневнику - погледамо лошу вест, уђе на једно уво, изађе на друго, заборављамо је за пар минута. Овај филм ставља људе директно у центар насиља, директно им га приказује, и то на такав начин да га потпуно раскринкава, и, надам се, ствара апсолутну одбојност према насиљу", изјавио је Спасојевић.

Редитељ је такође рекао да, док је писао сценарио у тандему са Александром Радивојевићем и снимао филм, није желео да прави компромисе и сам себе цензурише, јер је сматрао да ће то да угрози квалитет остварења и да умањи његову снагу.

„Желео бих да тај филм буде намењен свима, али оно што је реалност и наша обавеза јесте да ставимо неку врсту упозорења, и најмање што смо могли да учинимо јесте да ставимо на плакат налепницу '18'. Закон о томе код нас не постоји, али зато постоји наслеђе аутоцензуре и страх људи од оног 'шта ће ко да каже'", оценио је Спасојевић.